Izvor: B92, 06.Avg.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Racionalizacijom do novca
Beograd -- Novac za povećanje penzija biće obezbeđen i racionalizacijom javnog sektora, kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
On, međutim, tvrdi da to neće značiti i otpuštanja zaposlenih u školama, zdravstvu, sudstvu. Potpredsednik Vlade je u emisiji Prelistavanje B92 izjavio da penzioneri mogu da računaju na deset odsto veća primanja od septembra.
Kad je reč o povećanju penzija na 70 odsto prosečne plate, Đelić kaže da će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se Vlada svakako potruditi da ispuni predizborno obećanje koalicije oko SPS-a.
"U koalicionom sporazumu tačno stoji povećanje penzija do kraja septembra i to će se desiti, jer se rebalans budžeta uveliko priprema. Sa druge strane, u koalicionom sporazumu piše da će do kraja 2009. godine prosečna penzija dostići nivo do 70 odsto prosečne plate. To znači da će Vlada uložiti maksimalan napor da dođemo do te cifre ili veoma blizu nje”, kaže Đelić.
On objašnjava da će novac za povećanje penzija biti obezbeđen zahvaljujući privrednom rastu, za koji tvrdi da će biti iznad očekivanih 5,5 odsto do kraja ove godine. Već sledeće godine će međutim biti nužno preduzeti manje popularne mere- restruktiriranje države i javnog sektora.
Đelić kaže da postoji više od hiljadu osnovnih škola gde ima manje od deset đaka i da će neke od tih škola biti zatvorene. On dodaje to ne znači da će „deca biti uskraćena, niti da će profesori ostati bez posla, nego moramo imati škole koji imaju kritičnu masu".
Potpredsednik Vlade kaže da je isti slučaj i sa Domovima zdravlja i sudovima. „Naša zemlja ima monumentalnu strukturu naših sudova, kao da je pritisak na onome ko radi u Palati pravde u Beogradu isti kao na onog ko radi u mnogo manjem sudu u nekom drugom mestu. To mora da se prepozna i u smislu plata, a isto tako moramo pogledati kolika je opterećenost tih institucija", objašnjava Đelić.
Sa druge strane, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je broj zaposlenih u administraciji, pre svega, poslednjih godina samo rastao i to ne zbog potrebe za novim radnicima već po političkoj liniji. Kao primer ističe Opštinu Leskovac u kojoj je zaposleno skoro hiljadu ljudi.
Na pitanje da li je moguća racionalizacija javnog sektora bez otpuštanja, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da ne postoji ozbiljna analiza koliko zaposlenih u tom sektoru predstavlja višak. On međutim ističe da je broj zaposlenih u administraciji iz godine u godinu samo rastao.
„Da je neko radio ozbiljnu analizu činjeničnog stanja ne bi zaposlio tolike ljude u javnoj administraciji u poslednjih pet- šest godina. Imate neke opštine kao što je Leskovac gde hiljadu ljudi radi u opštinskoj administraciji, što je za opštinu od 100 000 ljudi potpuni apsurd", kaže on.
„Naravno da ih treba otpustiti jer je većina došla po političkim linijama i jednostavno ne treba u Srbiji praviti lažnu srednju klasu koja postoji na teret ljudi koji otvaraju nova radna mesta ili ljudi koji vredno rade", navodi Stevanović.
Povećanje penzija može da šteti?
Pojedini ekonomisti smatraju da najavljeno povećanje penzija može imati dugoročne posledice po ekonomsku situaciju u Srbiji. Država bi za vanredno povećanje penzija do kraja godine trebalo da izdvoji čak deset milijardi dinara. U Srbiji čak 60 odsto penzionera prima manje od 19 hiljada dinara, koliko iznosi prosečna penzija. Najveću penziju od oko 90 hiljada dinara prima samo 46 građana.
"Naravno da je prosečna plata mala, ona je oko 32.000 dinara u Srbiji. Prema tome, ne možete očekivati visoke penzije. Penzija ne može biti nikad isto što i zarada. Ali, ako je neko primao malu ili srednju platu, onda mu je i penzija u toj kategoriji”, kaže Vesna Vićentijević iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo za rad već je pripremilo uredbu o vanrednom povećanju penzija. Međutim, predlog da se penzije svima linearno povećaju još nije usvojen. "Predlog Ministarstva rada je linearno povećanje, postoji više mogućnosti, ovih dana se na tome radi. Ja očekujem da će se uskoro završiti usaglašavanje”, objašnjava Savićević.
Ekonomista Danilo Šuković kaže da državi neće biti teško da obezbedi novac, ali upozorava da će, na duži rok, takav potez imati ozbiljne posledice.
"To se odražava na visoku javnu potrošnju, što znači - veća inflacija, pa tu ide udar na cene. Zbog skoka cena energenata i hrane može doći do nestabilnosti za poslovanje i nesigurnosti za investicije, a manje investicija dovodi do manjeg rasta, a manji rast znači, u budućnosti, manje plate i manje penzije”, upozorava Šuković.
Ekonomisti upozoravaju da u svetu vlada trend smanjenje penzija u odnosu na plate, i da građani koji žele finansijsku sigurnost u starosti moraju na vreme da razmišljaju o privatnim penzijama.
.jpg)
