Izvor: Glas javnosti, 09.Jul.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deco moja, kako ću bez vas!
ŠABAC - Velika tuga i nesreća nadvila se nad dve porodice u Majuru koje su u jednom danu izgubile najmilije. U utorak ujutro, Savić je krenuo „jugom,“ put Bratunca u Republici Srpskoj. S njim u kolima bili su supruga Suzana Milošević, njen sin iz prvog braka Nikola (11) i Suzanina majka Nada. Nada je primala penziju u Bratuncu, odakle se, nakon što joj je muž Milutin poginuo u ratu devedesetih, sa kćerima Slađanom i Suzanom doselila u Majur kod Šapca. Nažalost, nisu stigli do >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << odredišta, već su na putu u blizini LJubovije svi poginuli na licu mesta, kada je „jugo“, kako saopštava policija, iz nepoznatih razloga, prešao na suprotnu stranu i udario u šleper. Nakon uviđaja istražni sudija Okružnog suda u Šapcu naložio je obdukciju. Načelnik službe patologije u šabačkoj Opštoj bolnici, dr Goran Đenadić, subspecijalista citolog obdukovao je tela. Prema njegovim rečima sve četvoro su izgubili život na licu mesta.
U kući Goranovih roditelja lelek i kuknjava majke Radenke, koja nemoćno širi ruke i ponavlja „deco moja, kako ću ja bez vas“.
- Gorane čedo moje, Suzana bila si mi kao dete, volela sam i njenog sina Nikolu kojeg je dovela iz prvog braka. Predala sam im celu kuću, o svemu su brinuli i vodili računa. Kako će majka da preživi i vidi tri sanduka u kući, deco moja. Nadala se majka i vašem detetu, ali ga nisam dočekala. Bili ste mi dobri, takve niko nije imao - kroz plač dočekuje rodbinu i prijatelje Goranova majka Radenka Savić.
Goranov otac Dragojlo, koji čeka ugradnju trećeg bajpasa, kaže da mu je pre nego što će stići vest da su mu najmiliji poginuli, iznenada pozlilo.
PRAZNA KUĆA
U kući Nade Milošević tuga i žalost. Brojna rodbina došla je da dočeka Slađanu Bajić, Nadinu ćerku. Slađana je sa mužem Zoranom i kćerkama Marijom i Ivanom u subotu otišla na letovanje u Grčku. Rodbina nije imala snage da javi da su joj najmiliji poginuli. Došla je na vest da su navodno u bolnici. Tek kada je odvedena u hitnu pomoć i dobila injekcije za smirenje, rekli su joj istinu. Slomljena od bola joj ne veruje šta ju je snašlo.
Nadini rođaci kažu da je Nada došla iz Bratunca, iako je ostala bez muža skućila se i decu iškolovala. Pokojna Suzana je završila Defektološki fakultet i radila je u Novom Sadu. Nadina kuća ostala je prazna.
- Imamo i drugog sina koji je bolestan. I on, iako je nesposoban, kao da je nešto predosetio, bio je uznemiren. Na svu sreću da sam stavio pod jezik lek za srce, kada su mi u dvorište došli načelnik saobraćajne policije i jedan inspektor. Kada su me pitali da li je moj auto „jugo“ , rekao sam da nije moj već mog sina Gorana. Doneli su sa sobom toki-voki i stavili ga na sto. Rekli su mi da su imali nesreću i da su povređeni. Kada je neko iz policije pozvao na toki-voki policajac je izašao i otišao u kola. Znao sam da je najgore. Kada su mi rekli da su svi mrtvi, pozlilo mi je. Pritrčao je policajac, dao mi lek, onda je došao i moj brat iz komšiluka. Radenka nije bila tu, otišla je po lekove drugom sinu, nisam znao kako njoj da kažem-slomljenim glasom priča Dragojlo kako je primio vest o smrti najrođenijih.
Goran je bio profesionalni vozač autobusa u autosaobraćajnom preduzeću „Sedmi juli“, a pre toga bio je vozač teretnih vozila.
- Moj sin je proputovao celu Evropu. U Bratunac je išao često i zna svaku krivinu i deonicu puta. Auto im je bio ispravan. Ne znam šta je bio uzrok nesreće, ali nije njegovom greškom. Možda mu je pozlilo-kaže Dragojlo.
Na novom groblju u naselju Letnjikovac biće sahranjeni Goran, Suzana i mali Nikola, a Suzanina majka Nada na groblju u Majuru.
