Izvor: Politika, 13.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da ne beše poštara...
Milanovčanka Leposava Vučković je pet dana ležala bez svesti na podu u svojoj kući: spasioci su je zatekli polupromrzlu, usana modrih i ispucalih, oko kojih se već nahvatalo inje
Gornji Milanovac – Milanovačkog poštonošu Radovana Todorovića sretosmo ovih dana pred gradskom bolnicom:
– Idem u posetu kod Leposave Vučković, da joj odnesem penziju. Bio sam pre sedam dana, ali još nije bila baš pri sebi – reče nam Radovan, započinjući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dramatičnu priču sa srećnim ishodom, u kojoj je bio glavni akter.
– Kucao sam joj 30. decembra na vrata i dozivao: „Lepa, poštar Radovan, penzija!". Nije se odazvala. Sutradan sam dva puta navraćao da joj uručim penziju, kucao, dozivao, opet ništa. Zavirim kroz ključaonicu, vidim, ključ u bravi iznutra. Verovatno spava, pomislim, doći ću po Novoj godini – nastavlja priču Radovan, dodajući da mu je nekakvo „šesto čulo” govorilo da tu ipak nešto nije u redu.
I tako, iako živi u selu Velereč, podalje od Milanovca, u subotu, 3. januara, uranio je i pravo pred Leposavinu kuću. Kucao i dozivao, ali nikakvog odziva"
– Pozvonim na vrata komšije Predraga Drčelića, ispričam mu šta mi se događa. Pozovemo policiju i drugog komšiju Andriju Žvegelja, stigla ubrzo i kola hitne pomoći. Opet, zovi, kucaj... ali ništa. Šta smo mogli nego da razbijemo staklo na vratima. Provučem ruku i okrenem ključ. Unutra, imam šta i da vidim: starica je ležala na podu ukočena, usne modre i ispucale, ruke natečene, oko usta se nahvatalo inje. Hitno je prevezena u bolnicu – zastaje s kazivanjem poštar Radovan, jer upravo ulazimo u sobu na hirurškom odeljenju milanovačkog zdravstvenog centra.
– Evo moga Radovana, moga spasioca – začusmo glas Leposavin s bolničkog kreveta, a poštar joj otpozdravi rečima da mu izgleda mnogo bolje nego kada ju je pre sedam dana posetio.
Leposava nam kaže da se ne seća kada je i kako pala, ali da je i ranije primetila da su joj kućne papuče mnogo klizave... Dodaje da je svesti došla tek u bolnici, a nikako ne može da se razabere koliko je dugo ležala na podu u svojoj kući. Pokazuje nam još nezaceljene rane na rukama, a povredila je i obe noge pri padu. Ipak, ide nabolje, uz svakodnevne infuzije, lekove i pažnju lekara. Ali, ponajviše, ponavlja Lepa, za povratak s puta „na onaj svet” ima da zahvali svom poštonoši Radovanu Todoroviću.
Boško Lomović
[objavljeno: 14/01/2009]
