Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jun.2010, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cucić: Imovina izbeglica ne može biti ratni plen
BEOGRAD -
Imovinska i stečena prava izbeglica i prognanih nisu humanitarno pitanje i ne mogu biti ratni plen, izjavio je danas komesar za izbeglice Vlade Srbije Vladimir Cucić.
"Ne možemo se pretvarati da problem ne postoji, jer 42.000 stanova izbeglih Srba u Hrvatskoj, ne mogu biti ratni plen", rekao je Cucić u intervjuu Tanjugu povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica.
Gde su stanovi i penzije u Hrvatskoj?
"U takozvanom istočnom lageru >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 350 miliona ljudi je živelo u državnom stanu, što je manje od stanarskog prava u bivšoj Jugoslaviji, pa su svi otkupili stanove", istakao je srpski komesar za izbeglice.
"U Srbiji nikome ništa nije uzeto. U Bosni i Hercegovini je svima sve vraćeno, u Makedoniji to nije bilo ni postavljeno kao problem, Slovenija je uzimala državljanstvo, ali ne stanove", naveo je on.
"Nijedna od zemalja, sem Hrvatske nije svom državljaninu uskratila osnovna prava. To je u stvari suština svih prepreka za završetak izbegličke krize u regionu", naglasio je Cucić.
"Hrvatska je, na žalost, ustanovljavanjem tri različita sistema i niza legalnih prepreka napravila diskriminaciju među svojim državljanima" kazao je on i objasnio da je "u Hrvatskoj bio jedan pravni sistem u područjima posebne državne skrbi, drugi van tih područja i treći na području Podunavlja".
Cucić je podsetio da od decembra 1991. do decembra 1998. godine, oko 40.000 izbeglih Srba nije primalo penzije, u proseku po pet godina, uz obrazloženje da su bili isplaćivani iz parafonda bivše RSK.
"Nije isplaćivana penzija, nego pomoć i nije isplaćivao onaj ko je prihodovao, jer novac je uplaćivan u Penziono-invalidski fond Hrvatske", ukazao je srpski komesar za izbeglice.
On je podvukao da "pravo na penziju nije humanitarno pitanje, već čist dužničko-poverilački odnos, da se stanarsko pravo "ne može kompenzovati stambenim zbrinjavanjem" i da objekti vlasnicima moraju vratiti u stanju u kakvom su bili, a ne bez krova, vrata, prozora...
"Ako je to ratni plen, pa dajte da se kaže", istakao je Cucić.
Nema govora o ozbiljnim naporima Hrvatske
Ne može se govoriti ni o ozbiljnim naporima Hrvatske u stvaranju uslova za održivi povratak sve dok, kako je kazao, 300 povratničkih naselja nema struju, komunikacije, pristup zdravstvenim službama.
Cucić je naglasio da pitanje prava srpskih izbeglica iz Hrvatske nije stvar odnosa Srbije i Hrvatske.
"Oko 50.000 izbeglih iz Hrvatske je u Kanadi, Americi, Australiji, pa to nije pitanje odnosa Hrvatske sa tim državama. To je isključivo pitanje hrvatske države i veoma mnogo pogađa Srbiju koja godinama nosi teret kao i hrvatski državljani izbegli u Srbiju, zato što im u Hrvatskoj nisu priznata prava", rekao je Cucić.
On je naglasio da "završetak izbegličke krize nije stvar dogovora država, već povrata svih individualnih prava, pri čemu je svaka država dužna da se suoči sa svojim obavezama".
Cucić je kao primer naveo slučaj oficira JNA Branimira Đokića kojem nije vraćen stan u Sarajevu, iako ga je uredno otkupio.
Sud za ljudska prava u Strazburu je pre nekoliko dana obavezao BiH da na ime odštete Đokicu isplati 65.000 evra, a srpski komesar je istakao da je "taj presedan od velike važnosti i za izbeglice iz Hrvatske".
"Ako su Srbiji postavljeni vrlo teški uslovi, i ako ona vrlo odgovorno ispunjava te uslove, suočena s okupacijom dela svoje teritorije i svim drugim teškoćama, a ipak, nekako ide napred, mislimo da problem Poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava u Hrvatskoj ne može da se zove toplički dnevnici, nego povrat prava svima", naveo je srpski komesar za iabeglice.
"Srbija neće smetati bilo kojoj od susednih zemalja, na putu ka Evropi, ali mislimo da niko ne bi smeo sa tim setom nerešenih problema da uđe u Evropsku uniju", zaključio je Cucić.
Izbeglištvo donelo i demografsko osveženje nacije
On je podsetio da je Srbija peta zemlja u svetu po dužini izbegličke krize, 12. po broju izbeglica i 13. po broju interno raseljenih osoba i, na žalost, prva u evropi po readmisiji, odnosno broju potencijalnih povratnika.
Kada se sve to sagleda, jasno je da je Srbija morala mnogo toga da uradi da bi očuvala stabilnost, kazao je on, i podsetio da je naša zemlja svojevremeno izdvajala 17 odsto nacionalnog proizvoda za zbrinjavanje izbeglica.
Koliko je Srbija učinila govori i činjenica, kako je kazao, da "ovde nikada nije bilo protesta izbeglica, iako je reč o zemlji u kojoj svaki deseti čovek nije živeo do 1991. godine".
"Izbeglištvo je u isto vreme donelo i jedan pozitivan talas, što se zaboravlja, donelo je demografsko osveženje nacije, a "imali smo i ogroman novčani imput izbeglica", rekao je Cucić.
Za Pakistan 800 miliona dolara za dan
Kada je reč o budućim programima zbrinjavanja, Cucić je istakao da su usvajanjem izmena i dopuna Zakona o izbeglicama stvoreni normativni uslovi da najugroženije porodice otkupljuju 2.800 stambenih jedinica, a dobijeni novac ulaže u izgradnju novih.
Prvi cilj je zatvaranje svih 60 kolektivnih centara, od kojih je 17 na Kosovu i Metohiji i u kojima još živi 4.780 izbeglih i raseljenih.
Prošle godine smo uspeli da zatvorimo 13 kolektivnih centara, a do kraja ove godine trebalo bi da bude zatvoreno još 10 i ukupno zbrinuto 2.000 ljudi, kazao je Cucić.
"Procene kažu da je za zbrinjavanje 6.000 najugroženijih porodica sa oko 30.000 članova bilo potrebno 100 miliona evra. Za zatvaranje kolektivnih centara obećano je 12 miliona evra, a dobićemo 1,6 miliona.
Nama je jasno predočeno da je za Pakistan moguće za samo jedan dan sakupiti 800 miliona dolara, a za ceo naš region, ne samo Srbiju, neće moći da bude sakupljeno ni osam miliona dolara u dužem periodu", ispričao je srpski komesar.
"Politički, za svet je izbeglička kriza u regionu prošla, ali za nas nije prošla. Dobro bi nam došla svaka podrška da krizu okončamo, ali ako je ne bude uradićemo to sami", rekao je Cucić.
Hrvatska kupuje vreme za prijem u EU
On je izrazio nadu da će do kraja godine biti gotov regionalni projekat za zbrinjavanje izbeglica, mada izrada separata koje treba da sačine Srbija, BiH, Hrvatska i Crna Gora ide "teško i traljavo".
"Na regionalnoj konferenciji u Beogradu postignut je dogovor da se sastajemo na dve nedelje radi rešavanja problema, a sastanak o usaglašavanju statističkih podataka odlaže se već mesec i po dana.
Mi smatramo da jedna strana (Hrvatska) kupuje vreme očekujući relativno skori prijem u EU", rekao je Cucić.
"Srbija insistira na rešenju četiri grupe otvorenih pitanja, a hrvatska strana predlaže da se ceo proces radi etapno - da zatvorimo jedno pitanje, pa otvaramo drugo, što bi značilo da ona goruća pitanja nikada neće biti otvorena, jer će biti gurana na kraj agende.
"Mi smo kazali ne, to su paralelni procesi", rekao je on i slikovito objasnio: "Ni u školi ne odgovaramo samo likovno, moramo malo da odgovaramo i matematiku, bez obzira što nam ne ide!"
"Ako smo mi (Srbija) spremni da odgovaramo na sve za šta smo pitani, onda na to moraju da budu spremni svi u procesu, inače tog procesa nema. I onda se opet vraćamo na polazno pitanje: da li ćemo legalizovati ratni plen ili ne?", zaključio je srpski komesar za izbeglice.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
