Izvor: RadioCity.rs, 04.Okt.2016, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briga o starijima – naša obaveza ili izbor?
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja u Srbiji je prošle godine 12 odsto činilo nasilje nad starima. Iako je fizičko nasilje najmanje zastupljeno, stariji najčešće trpe ekonomsko i psihičko zlostavljanje i razne oblike zanemarivanja.
„Starijima se neretko uzima novac, penzija i druge vrednosti. Njih najbliži često primoravaju da im prenesu svoje vlasništvo. Takođe, veoma je prisutno zanemarvinje, odnosno nebriga o starima, nebriga o njihovom zdravlju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << o odlascima kod lekara, o pripremi i kupovini namirnica, o ličnoj higijeni kao i higijeni prostora u kojoj stari borave. Prisutno je i psihično nasilje, vređanje, ponižavanje, nazivanje pogrdnim imenima, neuvažavanje mišljenja“, kaže psiholog Maja Todorović.
Sa ciljem da utvrde kakvi su stavovi naših sugrađana o starosti i problemu nasilja nad starima grupa psihologa iz Niša sprovela je istraživanje i došla do zaključka da većina ispitanika smatra da društvo dovoljno ne koristi znanje i iskustvo koje stariji imaju.
Od osnivanja niške Sigurne kuće 10 odsto štićenica imalo je više od 60 godina, pokazuje statistika ove ustanove. Direktorka Sigurne kuće za žene i decu žrtve porodičnog nasilja u Nišu Sonja Šćekić, na okruglom stolu “Stid teži od šamara“, rekla je da je najbolje čuvana porodična tajna upravo nasilje nad starima.
„Ono se dešava od njihovih najbližih. Od onih od kojih stari očekuju najviše i u koje imaju najviše poverenja. Stariji uglavnom o tome ćute i žive u konfuziji i strahu, bojeći se šta će se desiti ukoliko obelodane situaciju u kojoj se nalaze.
Zajedničko za sve stare koji trpe nasilje je da je kod svih prisutan stid i sramota, jer su ih u takvu ponižavajuću i degradirajuću situaciji doveli upravo oni kojima su posvetili ceo svoj život“, kaže Sonja Šćekić.
Povodom Međunarodnog dana starih, koji se obeležava 1. oktobra, direktorka Sigurne kuće istakla je važnost međugeneracijske solidarnosti i potrebe da celo društvo učestvuje u poboljšanju položaja starijih.
Takođe, neke od preporuka Sigurne kuće starijim osobama su da brinu o sebi, svom zdravlju i imovini, da se uključe u socijalni život, druže se i ostanu aktivni u zajednici što duže, kao i da budu oprezni kada potpisuju dokumenta.
Pogledaj vesti o: Penzija
