Izvor: Blic, 22.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez zaštite i na udaru gazda
Bačka Palanka - Akcija policije na otkrivanju kupovine invalidskih penzija i hapšenja još je pooštrila kriterijume invalidskih komisija i isprepadala i one lekare koji su se pridržavali zakletve i etike. U sindikatima i udruženjima invalida rada kažu da su najnovijom kampanjom protiv invalidskih penzija najviše izgubili oboleli radnici s minimalnom radnom sposobnošću.
– Njihova situacija je postala nepodnošljiva, jer su bez zaštite društva, a ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trpe ih ni gazde koje jedva čekaju da ih se nekako otarase – kaže Dragan Tankosić, predsednik Samostalnog sindikata u Bačkoj Palanci.
Po zvaničnim podacima, Bačka Palanka ima nešto više od 12.000 penzionera i približno toliko zaposlenih radnika. Invalida rada je 3.651 ili oko 30 odsto od ukupnog broja penzionera. Najveći broj invalida rada stvorile su metalske firme "Majevica” i "Jedinstvo” , zatim nekadašnji "Sintelon”, koji je sada moderna fabrika bez prljavih tehnologija. Palančani kažu da su radnici u poljoprivredi najviše platili modernizaciju ostajući invalidi bez ruku i nogu, ali danas to nije dovoljno ni da bi se dobio lakši posao.
Poljoprivredni radnik Kosta Kovačević je posle 34 godine staža otišao u invalidsku penziju:
– Nikada nije bolesnom bilo lako da postane penzioner, a većina nas radnika smo izgubili zdravlje i dobili za to beznačajnu invalidsku naknadu – kaže Kosta, i dodaje da možda ponekom ko je zdrav stiže mesečna invalidnina, „ali je zbog toga sve više invalida na poslu ili bez posla koje neće ni penzijski fond niti gazde".
– Za radnike je sada nepodnošljiva situacija i jedini spas bi bio da se vrati u zakon druga i treća kategorija invaliditeta i mi ćemo se zalagati za takvo rešenje. Znači da bi se s drugom kategorijom invalidnosti dobijalo skraćeno radno vreme na 50 odsto i primanja 70 odsto od očekivane penzije, a sa trećom premeštaj na lakše radno mesto. To bi svakako rasteretilo komisije i penzijski fond – kaže Božidar Žabaljac, predsednik Opštinske organizacije invalida rada u Bačkoj Palanci. "Nije sve u dućanu što je u izlogu, ne izgledaju moji članovi loše, ali im prosečan vek nije duži od 10 godina”, dodaje Žabaljac, ne isključujući manipulacije o kojima se ovih dana u javnosti dosta govorilo, ali to uvek ide na štetu invalida.
– Šta da kažem, ja sam bio ciglarski radnik kome je pored peći otišlo zdravlje i samo sam čudom živ – kaže Đurađ Jović, invalidski penzioner. Njegov prijatelj Bogdan Džolić bio je šumski radnik i stablo mu je palo na glavu i kičmu, a iz kome se povratio posle 12 dana. „Imam 12.000 penziju, a nisam verovao da mogu preživeti čitavih 20 godina posle svega što me je snašlo. I Bog se ponešto pita”, rekao je Džolić.
– Veliki procenat invalida i onih koji traže izlaz u invalidskoj penziji su kolateralna posledica rata, razaranja i poraza. Posledice su strašne i kao da odgovorni to još ne vide. Mnogo je invalida obolelih od raka i drugih teških oboljenja. Ljudi rade bez ruku i nogu, sa srčanim i moždanim udarom, sa karcinomom. Dakle realno mi smo bolesna nacija – kaže dr Vladimir Dimitrijević, lekar u domu zdravlja.
