Izvor: RTS, 24.Jun.2009, 03:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez smanjenja plata i penzija
Država neće smanjivati plate i penzije niti povećavati porez na dodatnu vrednost, već će, usled manjka budžetskih prihoda, povećati budžetski deficit i smanjivati državnu administraciju. Predstavnik MMF Bogdan Lisovolik kaže da povećanje PDV-a nije jedina opcija, ali upozorava da bilo koje mere koja Vlada predloži moraju da se primene što pre.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da država neće smanjiati plate i penzije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << niti povećavati porez na dodatnu vrednost, već će, usled manjka budžetskih prihoda, povećati budžetski deficit i smanjivati državnu administraciju.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je da povećanje budžetskog deficita nije dobra vest, ali je u vremenu ekonomske krize bolje rešenje nego smanjenje privredne aktivnosti.
"U ekonomiji morate da birate između dva zla. Jedno je recesija i dalje smanjenje privredne aktivnosti, a drugo je povećanje budžetskog deficita", istakao je Erić.
Prema njegovim rečima, članice EU i druge razvijene zemlje opredelile su se za povećanje budžetskog deficita, a po uzoru na njih i Srbija se opredelila za isto rešenje, što je mnogo bolje nego da dođe do pada proizvodnje.
Erić je naglasio da bi povećanje poreza na dodatu vrednost bilo loše rešenje i prouzrokovalo bi inflaciju, koju bi i građani osetili.
Dinkić je na skupu na Beogradskoj bankarskoj akademiji istakao da bi, u uslovima krize, smanjenje plata i penzija dodatno smanjilo tražnju, dok bi povećanje PDV-a značilo "ispumpavanje" likvidnosti iz privrede.
Prema njegovim rečima, Srbija će u kriznim uslovima povećati budžetski deficit, odnosno malo više se zadužiti i smanjiti državnu administraciju, što znači da neće smanjivati plate, već broj zaposlenih.
Dinkić je naglasio da je Srbija daleko manje zadužena od drugih evropskih zemalja, napominjući da je prosečna zaduženost zemalja EU 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je šest odsto BDP-a, što je duplo više od Srbije.
Ministar je ocenio da je ekonomska kriza dostigla vrhunac krajem prvog tromesečja ove godine, a da je od tada došlo do stabilizacije privrede na nižem nivou.
Dinkić je naglasio da će za oporavak od krize biti potrebno vreme, najverovatnije od četvrtog tromesečja ove godine.
Posledice krize će, prema rečima ministra, biti bankrot firmi u realnom sektoru, i to uglavnom u razvijenim zemljama, tako da će se industrija seliti u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje.
"U narednim godinama tu vidim šansu za Srbiju, zato ove godine treba da smanjimo birokratiju i zadržimo stimulativan poreski sistem", rekao je potpredsednik Vlade, navodeći da je "lek za krizu" više kredita iz banaka da bi se podigla tražnja i oslobađanje potrošača i investitora nerealnog straha.
Srbija će se izvući iz krize "bez velikih oštećenja"
Dinkić je ocenio da će se Srbija izvući iz krize "bez velikih oštećenja", a deo industrije iz zapadne Evrope preseliće se u našu zemlju u narednih nekoliko godina.
Prema njegovim rečima, strane direktne investicije značajno doprinose privrednom rastu zemalja, koje su uvozno i izvozno zavisne kao Srbija, tako da jedan dolar investicija generiše tri dolara privrednog rasta, a jedno radno mesto, jedno do dva radna mesta u domaćoj industriji.
Dinkić je napomenuo da je do sada oko 800 miliona evra italijanskih investicija ušlo u Srbiju, a Italija je među prvih pet investitora u našu zemlju.
Ministar je ukazao da su investicije u početku najviše bile u finansijski sektor, tako da sada italijanske banke - "Inteza", "Unikredit", "Findomestik" - zauzimaju 25 odsto srpskog bankarskog tržišta, a osiguravajuće kuće.
Dinkić je naveo da je "Fijat" podigao kapacitet za proizvodnu automobila u "Zastavi" sa 40 automobila dnevno na 120, posle obuke i unapređenja poslovnih procesa, a očekuje se da će se od septembra proizvoditi 200 automobila dnevno.
Dinkić je istakao i da je u celoj prošloj godini "Zastava" proizvela 9.800 automobila, a u prvih osam meseci ove godine 20.000 automobila i dodao da bi u 2011. godini trebalo da "imamo nov model proizveden u Kragujevcu".
MMF: Povećanje PDV-a nije jedina opcija
Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik ne isključuje mogućnost da ta međunarodna institucija prihvati i druge mere vlade za popunjavanje budžeta, ako se pokažu kao dobre i da povećanje PDV-a nije jedina opcija.
Povećanje PDV-a se najčešće pominje jer je, kako je objasnio, taj porez najlakše naplatiti.
Lisovolik je u Privrednoj komori Beograda, na sastanku sa privrednicima, rekao da je važno samo da se te mere hitno preduzmu.
Preporuka predstavnika MMF-a je da se, pored strategija "gašenja požara" i kratkoročnih zamrzavanja, preispita i mogućnost sprovođenja drugih reformi u sektoru zdravstva, penzionih davanja i obrazovanja.
"Potrebno je da vlada razmatra hitne mere, ali da paralelno sa njima radi na strategiji dugoročnih reformi", podvukao je Lisovolik.
Podsetio je i da je obaveza Vlade da uvede red u "fiskalnu kuću", što znači da još više smanji izdatke u sferi javne potrošnje, poboljša poresku naplatu, vodi računa o tome da ne bude zakasnelih plaćanja države prema javnim preduzećima, kao i da se prati stanje u korporativnom sektoru i ne stvara problematičan "krug likvidnosti".
Kriza u Srbiji je nastala i zbog niskog priliva kapitala, ali MMF smatra da nije najbolje vreme za velike privatizacije, iako treba raditi na njihovoj pripremi.
Privredni pad doveo je do smanjenja budžetskih prihoda u prvom kvartalu ove godine, ali je, kako kaže Lisovolik, za iznošenje konačnih ocena o privrednim kretanjima, još rano, jer će se tek krajem juna pokazati stvarno stanje u srpskoj ekonomiji.
