Izvor: S media, 02.Mar.2012, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke naplaćuju čak i slanje opomene
Zanimljivo je da banke više zarađuju od naknada i provizija nego od kamata - nekih šezdesetak odsto profita je po tom osnovu.
Dozvoljeni minus put bez povratka
Šoškić prodavao softvere bankama
Troškovi bankarskih naknada za mesečne račune za struju, telefon, infostan i račune za mobilne telefone mogu iznositi i do 15 odsto celog iznosa ili 150 dinara za račun od 1.000 dinara. U manje poznate provizije spadaju i neosnovane reklamacije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << banci, primanje penzije iz inostranstva i prenos deviznih sredstava kod drugih banaka.
- Cene su paprene, ali s druge strane je ključna i finansijska odgovornost. Najviše su zatezne kamate, pa je jednostavno obrazloženje nemoj ni ići u nedozvoljeni minus ili drugo prekoračenje - kaže Dušan Uzelac sa portala “Kamatica” koji je nedavno istraživao visinu kamata.
Uzelac kaže da ne postoji nikakav zakonski limit koliko banke mogu da naplaćuju provizije. U bankama kažu da ove čak i nizgled nelogične provizije imaju smisla.
- Važi princip da ako klijent, na primer, kasni u otplati banka mora da angažuje nekoliko službi za kalkulacije i dodatne opomene. Iz tih taksi se ne vuče materijalna korist. Ako banke ne bi naplaćivale te opomene, one bi snosile troškove. U pravnom sistemu uvek trošak snosi onaj koji je uzrokovao štetu - kaže Petar Grujić direktor sektora za poslove sa stanovništvom za 24 sata.rs.
Folksbanka spašena u zadnji čas
Šta ako se vaša banka povuče iz Srbije?
Vladimir Marković, član IO Findomestik banke, kaže da banka ne bazira poslovanje na tim tarifama, i one ne postoje da bi se na njima zaradilo, već da bi se sprečile zloupotrebe s obe strane. - Kad klijent pošalje reklamaciju, banka angažuje resurse, pa tek kasnije utvrdi da je neosnovana - kaže on.
foto:Guliver/Thinkstock
