Izvor: Blic, 04.Maj.2014, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aljoša Vučković: Za glumca penzija ne postoji
Ja sam u glumu bukvalno pobegao, roditelji su mislili da je to ludost i moj hir - kaže doajen našeg glumišta Aljoša Vučković (67).
U čuvenom bifeu Ateljea 212, gde je i sam kao mlad glumac sedeo sa najvećim imenima beogradske i jugoslovenske scene, sačekao me je sa širokim osmehom i čvrstim stiskom ruke.
- Ovo je posebno mesto. Možda i grešim jer gledam romantičniju stranu svega toga, ali mislim da danas nema međugeneracijske komunikacije. Tada je bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo nas četvoro mlađih, ali smo lakše komunicirali. Mi smo ovde dolazili da se zezamo i opustimo, i nikada nisam sebi dozvolio da pričam o temama koje bi prelazile određene granice. Niko nije pametovao, a onaj ko jeste bio je davež, i nije bio dobrodošao - kaže Aljoša.
Porodica trpela zbog karijere
Aljoša je na sceni već decenijama.
- Gluma je jako ozbiljna stvar, ponekad i zastrašujuća, bar za mene, iako je mnogi smatraju potpuno suprotnom od toga. Uvek sam se trudio da dam sve od sebe, a zbog toga je često moja porodica trpela. Mnogo sam putovao jer sam prihvatao projekte sa svih strana Jugoslavije, ali moja žena je bila izuzetno razumna i strpljiva. Jedan od razloga za to je da se ja nikada nisam ponašao na neki način koji bi je uvredio, nikada nisam zloupotrebio njeno poverenje, tako da smo imali neki prećutni dogovor kada bih putovao - kaže Aljoša Vučković.
Međutim, kaže glumac, ubrzo je cela ta priča dobila neku drugu dimenziju.
- Ljudi bi dolazili ovde samo da bi nas gledali kako pričamo, kako bi pokušali da otkriju u čemu je tajna ovog mesta. Međutim, kada bi došli mi bismo namerno samo sedali i ćutali. Često su nas pitali: “A postoji ona priča...”, na šta bismo mi napravili zbunjeni pogled i pitali ih: “Koja priča? Nemamo pojma o čemu pričate.”. To je kao da pokušaš da otkriješ duhovnost jednog trenutka u crkvi. Kada će to da bude duhovno? Šarm Ateljea nije bio u nama i našoj priči, jednostavno je trebalo dovoljno dugo da sediš da bi se u jednom trenutku nešto dogodilo. To se nije režiralo, jednostavno se dešavalo. Zato smo odlučili da postavimo zid, i u bife smo prihvatali samo odabrane. Međutim, jednom su dva momka sedala za šankom i slušala sve što smo pričali, da bi jedan od njih, koji je bio novinar, sve to objavio kao šalu u novinama. Ubrzo smo ih doveli ovde i objasnili im, jednom za svagda, da su dirnuli u svetinju i da im to više nikada ne pada na pamet - seća se Vučković.
DETINJSTVO
- Moj otac je bio vojno lice i zbog toga smo se mnogo selili. Kada sam došao u Beograd, to mi je bio ukupno 11. grad u kojem sam živeo. Kada je on preminuo 1956, preselili smo se prvo u Split, a zatim u Sarajevo gde smo moje sestre i ja završili školovanje. Tamo smo proveli čak šest godina. Upravo zbog tog učestalog putovanja sam puno propustio kao dete, a najžalije mi je to što nisam uspeo i da se muzički opismenim. Sećam se da sam pre više godina nastupio na festivalu “Sunčane skale” u Herceg Novom, gde sam pevao dalmatinske pesme i imitirao sviranje gitare. Bio sam toliko uverljiv u imitiranju da su me često nakon toga zvali da im sviram, pa mi je teško išlo uveravanje da zapravo ne znam da sviram - kaže glumac.
STUDIRANJE
- Često me pitaju da li sam branio ćerki da upiše glumu. To me je jako nerviralo, jer ko sam ja da bih njoj išta branio? Pa ni ja nisam nikoga pitao kada sam otišao u Beograd na prijemni za Akademiju! Jednostavno sam osetio neki unutrašnji glas da je to moj poziv, i njime sam se vodio. Krišom sam pobegao u Beograd, a javio sam se tek kada sam saznao da sam upisao fakultet.
Selidbe
Kao student često sam morao da se selim iz studentskih domova na kauče prijatelja u potrazi za mestom za spavanje. Međutim, na kraju se ispostavilo da sam ja mnogo posvećeniji i ozbiljniji od nekih studenata, kojima se već tada predviđala velika i šarena karijera
Nažalost, moji studentski dani nisu bili preterano jednostavni. Tada je porodica bila u nezavidnom stanju, a pritom su moje studiranje shvatali kao hir i ludost. Često sam morao da se selim iz studentskih domova na kauče prijatelja u potrazi za mestom za spavanje. Međutim, na kraju se ispostavilo da sam ja mnogo posvećeniji i ozbiljniji od nekih studenata, kojima se već tada predviđala velika i šarena karijera. Počeo sam učestalo da dobijam uloge i uspeo sam da, uprkos manjku podrške, opravdam svoje studiranje.
ZA PAJINIM STOLOM
Aljoša Vučković posebno se rado seća svog odnosa sa velikim Pavlom Vuisićem.
- Nismo bili ista generacija, nismo se družili u početku, ali sam se na sreću uklapao u
Više od 70 uloga
Aljoša Vučković najupečatljivije uloge i najveću popularnost ostvario je u televizijskim serijama. Ostaju upamćeni njegovi likovi - Ferate u “Velom mistu”, majora Gašpara u “Povratku otpisanih” i doktora Ive Lukšića u seriji “Bolji život”. Ukupno, Vučković je odigrao više od 70 uloga u filmovima i serijama
okvir glumca koji je odgovarao za njegove filmove. Radili smo nekoliko projekata zajedno, a kada smo snimali na Hvaru, on je sedao sam za jednim stolom, ja za drugim. U jednom trenutku me je pozvao da sednem za njegov sto. “Ja bih radije da vi sednete za moj sto, pošto znam gazdu ovog lokala”, rekao sam mu, nakon čega mi je ljutito prišao. “Slušaj, da se ja i ti dogovorimo. Gde god me odsad vidiš, ima da sedneš za moj sto i da budeš moj gost, jasno?!”. Naravno, prihvatio sam, a ubrzo smo obojica angažovani na “Otpisanima”. Čim sam ga video, odmah sam seo sa njim, što je šokiralo ostale u ekipi. Često su me pitali kako ja tako lagodno i bez pitanja sedim sa Pajom, a ja sam se hvalio kako mi je on dozvolio. Tu zaslugu sam dobio jer nikada nisam zloupotrebio tu privilegiju - zaključuje Vučković.
PORODICA
Kada je reč o porodici, oni su sada svi u Beogradu.
- Leana je napustila glumu i posvetila se predavanju na jednom fakultetu, druga ćerka je takođe zaposlena. Sve je odlično zasad, ali još ne razmišljam o penziji. Mislim da ću glumiti dokle budem mogao, a zasad još mogu. Jedini danak mi je uzeo stres, zbog kojeg sam morao na jednu operaciju, ali sada sam dobro - kaže Aljoša.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Penzija
