Izvor: Politika, 13.Maj.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sasvim drugačiji papa
Poglavar svih katolika je od sive eminencije svetske politike brzo postao „selebriti”– miri SAD i Kubu, voli fudbal, vrti loptu s harlemovcima, zove telefonom vernike
Za manje od mesec dana vernici u Sarajevu videće uživo papu Franju, koji je oduševio toliko različite ličnosti, od Raula Kastra, predsednika Kube sa dugogodišnjim vancrkvenim stažom, do pevača i gej aktiviste Eltona Džona, jednog od tradicionalnih kritičara Katoličke crkve.
Raul Kastro, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle prošlonedeljnog privatnog sastanaka sa papom Franjom u Vatikanu, ozbiljno razmatra da ponovo počne da se moli. Papa ga je „kupio”, kako je rekao, svojom skromnošću i mudrošću, ali je prethodno proglašen zaslužnim za mnogo ozbiljniji potez. Poglavar svih katolika bio je posrednik u ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa SAD i Kube. Eltona Džona papa je smekšao svojim izjavama o LGBT populaciji, kojoj je umesto uobičajene osude ponudio pomirljivo retoričko pitanje „Ko sam ja da sudim?”.
Kastrovo oduševljenje je samo još potvrda popularnosti pape Franje. Za kratko vreme, on je od sive eminencije svetske politike, kako je pretežno nekatolički i laički svet gledao na rimske pontifekse, postao „selebriti”. O papi se priča, on ima svoje fanove, ne vernu pastvu, a njegove aktivnosti se „šeruju” na društvenim mrežama.
On je moderni papa pun iznenađenja. Priređuje koncert u Vatikanu i u prvi red smešta rimske beskućnike. Kao veliki ljubitelj fudbala, organizuje u Rimu humanitarni međureligijski fudbalski meč za mir u kojem učestvuju velika imena fudbala, poput Havijera Zanetija, katolika, ili budiste Roberta Bađa. Podstiče majke da doje bebe tokom mise. Nedavno je postao deveti počasni član „Harlem globtrotera” i tako se pridružio, između ostalih, Nelsonu Mandeli i papi Jovanu Pavlu Drugom. Pojedine vernike koji mu pišu lično zove telefonom. Italijan, Franko Rabufi, koji je pisao papi tražeći utehu zbog svoje bolesti, dva puta mu je zalupio slušalicu. Tek je iz trećeg pokušaja shvatio da njega, običnog čoveka, zaista zove poglavar svih katolika da ga upita za zdravlje.
Ta neposrednost u susretu sa vernicima, jednostavnost i prisnost u obraćanju, sa manje teologije, a više žive reči, samo su deo papine harizme. Ono čime je oduševio najveći broj ljudi jeste njegov „socijalni program”. Papa Franjo, jezuita koji je sebi izabrao ime sveca zaštitnika siromašnih, svetog Franje Asiškog, borbu za socijalnu pravdu stavio je u prvi plan. On podseća da tržište treba u svom fokusu da ima čoveka, a ne samo profit, upozorava da ideologije tržišta i finansijskih spekulacija onemogućavaju države da se staraju za opšte dobro, poručuje da treba spasavati ljude, a ne banke. Briga za siromašne i uspostavljanje socijalne pravde jedna je od osnovnih misija, ili bi barem to trebalo da bude, svake crkve, svake verske zajednice. Pa ipak, samo papu Franju mediji zovu „papom siromašnih”. Ne samo zbog toga što je najglasniji od svih crkvenih velikodostojnika u borbi za prava siromašnih već i zbog toga što uz svoje reči nudi i dela. Gledajući luksuz koji okružuje mnoge crkvene prelate, ljudi su sve više uvereni da oni ne dele njihovu sudbinu i da su svojim načinom života, paradoksalno, mnogo bliži svetskim bogatašima, koje navodno kritikuju, nego vernicima, koje navodno zastupaju. Na talasu tog velikog nezadovoljstva i opšte razočaranosti, prvi latinoamerički papa lako je pronašao put do srca i duša ljudi. Dovoljno je bilo da apostolsku palatu zameni skromnijim apartmanom Doma Svete Marte, što je učinio već prve večeri po dolasku na čelo Katoličke crkve, da ljudi širom planete počnu da veruju da zaista misli ono što govori. Još veću ozbiljnost je pokazao kada se okrenuo da počisti sopstveno dvorište. I to se nije završilo samo kritikom crkvenog klira da su se previše uljuljkali u ličnom bogaćenju.
Nastavio je težak posao reformisanja Vatikanske banke, koja se decenijama povezivala sa finansijskim skandalima i lažnim računima, preko kojih se, navodno, prao novac. Rečenicom „Sveti Petar nije imao račun u banci” najavio je da razmišlja da zatvori Vatikansku banku, ali to ipak nije učinio. Umesto toga, stotine lažnih bankovnih računa pogašeno je, čime je nastavljen posao koji je započeo papa Benedikt Šesnaesti.
Uprkos tome što je doneo novu svežinu u Vatikan, analitičari konstatuju da se, u suštini, malo šta promenilo u samoj doktrini Katoličke crkve. Biskupski Sinod posvećen porodici, na primer, iako se o tome mnogo govorilo, na kraju nije usvojio paragrafe koji razmatraju mogućnost pričešća razvedenih i šire prihvatanje homoseksualaca. Ali je zato papa Franjo pokazao da ne zazire da govori o temama koje crkveni prelati obično zaobilaze kao klizav teren. Papa je, dakle, razmišljao i o vanbračnim zajednicama, o duhovnoj podršci razvedenima i njihovoj deci, o homoseksualcima i njihovim verskim potrebama. Jedan od njegovih najnovijih poteza jeste odluka da širom sveta pošalje sveštenike, kao svoje izaslanike milosti, kako bi pružili utehu ženama koje su obavile abortus.
Ništa se u Vatikanu ne dešava slučajno, često se može čuti. Ne treba kovati teorije zavere o tome šta smera Vatikan sa novim papom na čelu, ali ne treba ni smetnuti s uma gore navedenu tvrdnju. Papa Franjo deo je jedne šire slike, a konačno, kao i svaki „selebriti”, i on iza sebe ima čitav tim koji mu pomaže da formira svoj javni imidž. Novi vetrovi duvaju iz Vatikana, ali kakvo će seme posejati u Evropi, kojoj ponovo prete hladnoratovske podele, i svetu, u kojem jača islamski fundamentalizam, još je rano govoriti. U svakom slučaju, njegovi plodovi neće biti delo samo jednog čoveka, ma koliko on popularan bio, već čitave institucije, naučene da kroz vekove svoje poteze planira godinama unapred.
