Izvor: Politika, 14.Okt.2010, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revolucija pod lupom
Mnogo lakše će nam biti ako prilike u Srbiji posmatramo sa geopolitičkog umesto sa dnevnopolitičkog stanovišta
Nakon nereda koji su izbili povodom održavanja gej parade u Beogradu, u javnosti se otvorila debata o mogućnosti izbijanja nove revolucije koja bi dovela do nasilne promene vlasti. Da li je u prošlu nedelju održan isključivo protest protiv ,,Parade”, ili je to začetak opštenarodnog ustanka? Iako većina osuđuje ponovno lomljenje grada i pljačkanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << butika, činjenica je da je ovom narodu dogorelo do noktiju, i da su mnogi, barem krišom, priželjkivali konačno uzdizanje kuke i motike. Istina je da bi jedan ovakav incident, u svakoj odgovornoj državi, već sam po sebi doveo, ako ne do suštinskih, onda barem do nekih kadrovskih promena. Ostavke ministara policije, odbrane, ključnih ljudi BIA i beogradskog MUP-a, blistale bi se na premijerovom stolu još u ponedeljak izjutra. Neko bi morao da odgovara zbog namernog izazivanja opsadnog stanja u prestonici, jer su i pijanci u parku znali da će Beograd 10. oktobra ličiti na Palestinu. Postavlja se pitanje kome je odgovarala cela ova situacija? Demonstrantima? – I pored svog napora i dobre organizacije nisu uspeli da spreče održavanje gej parade, a većina njih se nalazi u pritvoru iz kojeg se u Srbiji ne izlazi. LGBT populaciji? – Stepen homofobije je sada samo još veći nego ranije, jer ih mnogi krive što su ostali do kraja tvrdoglavi, i što se nisu uzdržali a da ne upute koju otrovnu žaoku. Ostatku naroda? – Bačene kamenice i zapaljeni kontejneri nisu uspeli da povećaju zaposlenost i napune prazne novčanike. Ostaje da je jedino od svih profitirala isključivo partijska oligarhija, koja je ovaj incident iskoristila da se još jače učvrsti na vlasti. Režimski mediji raspalili su propagandnu kanonadu, sa ciljem da u korenu saseku svaki oblik protesta u budućnosti. Voditelji iskrivljenih grimasa, političari, zabrinuti analitičari i NVO aktivisti recitovali su dobro poznate deseterce o huliganima i fašizmu koji su rak rana demokratske Srbije, koja po oceni Hilari Klinton ima potencijal da bude i lider u Evropi, a ne samo u regionu! Ako uskoro bude nekog radničkog štrajka, biće proglašen za štrajk radnika huligana sa fašističkim zahtevima da im se povećaju plate kojima bi finansirali haške begunce.
Nekako opet slučajno se potrefilo da su navijači prekinuli utakmicu u Đenovi, a minut nakon toga, u vanrednom dnevniku RTS-a, voditeljka je pročitala već spremno saopštenje o neviđenoj bruci i „ružnoj slici koju smo ponovo poslali u svet”. U senci ovih događaja ostala je poseta američke državne sekretarke, koja je svratila da nas ljubazno zamoli da se manemo Kosova i Republike Srpske, da se učlanimo u NATO i konačno završimo sa mračnim devedesetim u kojima smo izazvali sve te silne ratove. Priča o nasilju skrenula nam je misli od finansijskog kolapsa, nezaposlenosti, opšteg štrajka u „reformisanom” pravosuđu, Miškovićevih dugova dobavljačima, Luke Beograd, nestašicama mleka, bankarskih krvopija...
Već sam čitaocima „Politike” postao dosadan sa svojim traktatima o državi bez legitimiteta, koja nema nikakvu moralnu ni duhovnu dimenziju, a nije ni suverena u odlučivanju. Pošto vlast u zemlji ne uživa podršku većine građana, ona namerno generiše nasilje kako bi vladala u jednoj vrsti nezvaničnog vanrednog stanja. Vešto se manipuliše sa ogromnim besom nagomilanim u narodu, pa se po potrebi izazivaju ili organizuju incidenti o kojima se danima raspreda, a koji suštinski ne mogu ugroziti vladajuću mašineriju. Ako pogledamo unazad, u Srbiji se nije odigrala nijedna nasilna promena režima a da nije bila organizovana spolja. Učili su nas u školi parole „bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob!” iako je zapravo bilo „bolje Čerčil nego Hitler”. Podmetali smo bubrege pod Miloševićeve pendreke dok je opozicija grickala semenke na seminaru u Budimpešti. Moramo da prestanemo da promene vezujemo za političke stranke koje su nam trenutno ponuđene, jer sve one odavno funkcionišu u istom sistemu. Da nije tako, neko bi im već presekao snabdevanje, ili bi se protiv njih pokrenuo postupak pred Specijalnim sudom. Mnogo lakše će nam biti ako prilike u Srbiji posmatramo sa geopolitičkog umesto sa dnevnopolitičkog stanovišta. Ako shvatimo da se prevrati u malim zemljama ne dešavaju spontano, voljom naroda, već u skladu sa interesima velikih igrača. Onda ćemo umeti da među sobom prepoznamo iskrene rodoljube, a da raskrinkamo ubačene provokatore. Nećemo čekati da nas neko zavede nego ćemo imati jasnu sliku kakvu zemlju želimo da stvorimo. Borićemo se za to da nam se deca školuju i zaposle, umesto što ćemo anatemisati čitave generacije. Onda ćemo možda imati i svoju pravu narodnu revoluciju, jer ćemo se boriti sa smislom umesto da u borbi tražimo smisao. Kad budemo izašli na ulice, znaćemo zašto i za koga, a onda nema suzavca ni lisica koje će moći da zaustave našu ideju.
član grupe Beogradski sindikat
Feđa Dimović
objavljeno: 15.10.2010.
