Izvor: Aleksinac.net, 22.Feb.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodoljub Živadinović za Novosti: Pčelarstvo učio od dede.
Rodoljub Živadinović odlikovan zlatnom medaljom za zasluge povodom Dana državnosti.
Pčelarstvo učio od dede.
Sa 120 košnica i mnogo rada može se doći do dobre zarade
Za izuzetne zasluge u unapređenju pčelarstva, dr Rodoljub Živadinović (41) iz Žitkovca kod Aleksinca, nedavno je, povodom Dana državnosti Srbije odlikovan zlatnom medaljom. Lekar specijalista epidemiologije i apiterapeut, prvi je pčelar u Srbiji koji je primio ovako >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << veliko priznanje. On, pak, kaže da ga ne doživljava kao lično nego kao priznanje svim pčelarima članovima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) čiji je predsednik od 2008. godine, najmlađi u istoriji ove organizacije.
Oni koji ga poznaju tvrde da je dr Živadinović živi dokaz kako se uspešno prepliću posao i hobi, medicina sa pčelarstvom i apiterapijom. Iako je, kako kažu, dobio mnogobrojna svetska, evropska i srpska priznanja za razvoj i unapređenje pčelarstva, nemerljiva je, zapravo, njegova decenijska, beskompromisna borba za kvalitet meda na srpskom tržištu. Bilo je, podsećaju, i onih koji su mu zbog toga pretili, imao je i policijsku zaštitu, ali se izborio. Njegova upornost i sistematičnost važne su kockice u mozaiku današnje odlične pozicije našeg meda u svetu.
- Ljubav prema pčelarstvu “nasledio” sam od dede Dragoslava, ali iako me zainteresovalo u detinjstvu, pčelarenjem sam samostalno počeo da se bavim od 19. godine - priča dr Živadinović za “Novosti”. - Kao početnik, 1992. godine, imao sam osam košnica, ali se, s vremenom, sa “pristizanjem” novog znanja, uvećavao i broj košnica. Danas u selu Moravcu blizu Žitkovca imam 54 Fararove košnice na bagremovoj i livadskoj paši.
Kaže sagovornik i da bavljenje pčelarstvom nije slučajan izbor s obzirom na to da voli prirodu i logiku.
- Pčele su upravo to, neraskidivi deo prirode, svet u kome je sve logično, a jedan i jedan uvek daju dva. Nema nedoumica! S druge strane, pčele zaista zahtevaju da ih dobro razumete. Onima koji znaju biologiju, to je mnogo lakše, a mene je ta prirodna nauka uvek zanimala.
Da bi neko postao dobar pčelar, dr Živadinović poručuje da je neophodno mnogo predznanja i znanja, ali i neprekidnog usavršavanja. Učenje, čitanje specijalizovanih i stručnih knjiga i časopisa, posećivanje predavanja i seminara i razmenjivanje iskustva, samo su deo stalnih “aktivnosti” svakog dobrog pčelara.
- Srećan sam što je svim aktivnostima SPOS pčelarima omogućeno da žive od svog rada. Naravno, nije pčelarstvo zlatni rudnik, ne može se od njega obogatiti, ali sa 120-150 košnica, uz mnogo rada i stručnog znanja, može da se pribavi prosečna republička zarada, što je danas za većinu san. S druge strane i dalje me brine što se na tržištu još može naći “med” koji nije video ni pčele ni košnicu, pa se događa da otkupna cena bagremovog meda bude 430 dinara, a da se “isti” u prodaji može kupiti za 300. Zato zahtevamo da se posveti pažnja kontroli kvaliteta meda, da ne bude da Nemci jedu srpski med, a Srbi kukuruzni sirup - kaže sagovornik Novosti.
Prirodni lek
- Med je danas gotovo jedini proizvod prirode koji na trpezu dolazi u neizmenjenom obliku, onakav kako su ga pčele pripremile, bez aditiva, konzervansa i hemije. Kao lekar, takođe, znam da su mnogobrojna naučna istraživanja potvrdila da med jača imunitet, utiče na “sređivanje” krvne slike, značajno snižava masnoće u krvi... U Švajcarskoj su dokazali da roštiljsko meso, pre pečenja premazano medom ne stvara kancerogene materije koje se stvaraju na mestima gde meso pregori - otkriva dr Živadinović.
