Izvor: Politika, 27.Dec.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rang liste govore o jačanju krize
Po konkurentnosti smo na 96. mestu, iza Makedonije i Albanije
Kada su početkom, a posebno od sredine tekuće godine zvaničnici i brojni, kako ih premijer Cvetković naziva, „najugledniji” ekonomisti tvrdili da je Srbija izašla iz ekonomske krize, dokazivao sam da je to neodgovorno i vrlo štetno. Dokazivao sam da Srbija tone u sve veću ekonomsku krizu. Mnogi od njih sada još jače tvrde slično i ponovo za naredne godine obećavaju „med i mleko”. Jedini izuzetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jesu izjave predsednika B. Tadića koji priznaje da je Srbija i dalje u krizi. I u Strategiji Demokratske stranke do 2020. godine, usvojenoj pre nekoliko dana, među najvećim problemima Srbije na prvo mesto je stavljena ekonomska kriza. Ekonomska kriza se ispoljava preko niza pokazatelja, a mi ćemo ukazati samo na neke od njih.
Srbija je po kriterijumima Svetskog ekonomskog foruma na rang listi zemalja po konkurentnosti pala čak na 96. mesto (od 139 zemalja), a ispred nje su se prvi put našle i Makedonija i Albanija. Krajem prošle, a naročito tokom 2010. godine, dokazivao sam da preti opasnost da se konkurentnost privrede Srbije može dalje smanjivati. S druge strane, B. Đelić, u svojstvu predsednika Nacionalnog saveta za konkurentnost, krajem marta je izjavio da je cilj da se Srbija za dve godine na toj rang listi pomeri sa tadašnjeg 93. na 70. mesto. Samo pet meseci kasnije Srbija je pala za tri mesta i postoje samo teorijske šanse da se u idućoj godini plasira na neko iole povoljnije mesto. Dodajmo da je od 111 rang lista faktora konkurentnosti Srbija u 2010., u odnosu na 2009. godinu, zabeležila pad na oko 70 lista. Te rang liste govore o jačanju društvene krize i nemoći države i njenih institucija da uspešno rešavaju teške ekonomske i društvene probleme. Na primer, po stepenu dominacije preduzeća na domaćem tržištu samo je jedna zemlja u gorem položaju, a u 2010. godini na toj listi je ostvaren pad za osam mesta. I, po neefikasnosti antimonopolske politike ispred Srbije se nalaze samo dve zemlje, a i tu je njena pozicija od prošle godine pogoršana za osam mesta. Po usvajanju savremene tehnologije u preduzećima naša zemlja je pala za osam mesta i sada je tek 134. Na istom mestu se nalazi i kada je u pitanju efikasnost upravnih odbora – i tu je zabeležen pad od čak 15 mesta. Ili po efikasnosti rešavanja najvećih društvenih problema nalazimo se tek na 132. mestu. Zvaničnici su prošle godine gromoglasno najavili i „giljotinu” propisa, a rezultat toga je da je Srbija popravila svoju poziciju pa je sa 132. došla na 131. mesto. Po kvalitetu strukture robnog izvoza pali smo sa 110. na čak 133. mesto, tj. samo šest zemalja imaju slabiji kvalitet robnog izvoza.
Zvaničnici i Narodna banka Srbije su sve do kraja avgusta isticali navodno visok nivo makroekonomske stabilizacije. Međutim, na najnovijoj rang listi Svetskog ekonomskog foruma Srbija je po tom pokazatelju bila tek na 109. mestu i zabeležila je pad u odnosu na prethodnu godinu čak za 23 mesta. Po visini inflacije za samo godinu dana pogoršali smo svoju poziciju za 31 mesto. Ona je dodatno pogoršana i kada je u pitanju kvalitet saobraćajne infrastrukture, a posebno transfer tehnologije preko stranih direktnih investicija, gde je za samo godinu dana zabeležen pad na čak 113. mesto. Ako se zna da su te investicije u prvih deset meseci 2010. dodatno smanjene za oko 40 odsto, vrlo je verovatno da će se njeno mesto na toj rang listi dodatno pogoršati. Pozicija Srbije se pogoršala i kada je u pitanju visina izdataka preduzeća za naučnoistraživački rad. Dodajmo da je po rasipništvu države njena pozicija pogoršana za čak 37 mesta i po najnovijoj rang listi samo je 15 država u tom domenu u goroj poziciji. I što je najtužnije, po intenzitetu odliva mozgova Srbija se nalazi na četvrtom mestu u svetu.
Jedan od pokazatelja jačanja ekonomske krize jeste i činjenica da je ukupan devizni saldo zemlje u prvih deset meseci bio negativan i dostigao je milijardu i 80 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bio pozitivan i iznosio je milijardu i 587 miliona evra. Posebno neprijatno je to da su smanjene devizne rezerve zemlje. I broj zaposlenih je u proteklom delu godine smanjen za više od tri odsto, a stopa nezaposlenosti je povećana na enormnih 25 odsto.
Registrovano je i to da nikada posle Drugog svetskog rata pod pšenicom nije zasejano manje površina, a samo je jedna četvrtina zasejana u optimalnom roku.
I na kraju, činjenica je da je Narodna banka Srbije u toku 2010. godine na međubankarskom tržištu prodala više od 2,4 milijarde evra, a i pored toga dinar je oslabio za preko 11 odsto.
Profesor univerziteta
(Sutra: Obećanja van vremena i prostora)
Mlađen Kovačević
objavljeno: 28.12.2010.
