Izvor: Sportski Žurnal, 05.Feb.2012, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rađen: Ajndhoven je sada već lepa uspomena

Dejan Udovičić je uvek verovao u Nikolu Rađena. Čak i u danima kada nije bilo sve med i mleko tada trener crno–belih, a sada selektor je govorio:
– Ma mora da bude igrač.
Neku godinu kasnije Rađen je izborio svoje mesto u reprezentaciji. Nije igrao u Berlinu u finalu Svetske lige 2007, jer mu je prethodno stradao nos na kvalifikacionoj utakmici u Peskari. Stoički je izdržao velike bolove, ni malo laku intervenciju.

U olimpijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << 2008. je pokazao kakav je igrač. Malaga EP i odlične igre. Tada smo razgovarali, rekao je:
– Nisam više klinac. Verujem da mogu da igram u ovoj ekipi.
Odrađivao je svoj deo posla u odbrani. U napadu koristio svaku priliku. U Pekingu, u meču za bronzu, hladan kao špricer, zaledio je golom Crnogorce.
Dalja priča se zna. Medalja do medalje u 119 utakmica i 46 golova.
Već je na Hiosu. Na početku razgovora pita:
– Šta je, bre, to kod vas? Sneg do kolena. Ovde je danas oko 20 stepeni.
Ajndhoven je naravno sjajna priča u Nikolinoj karijeri. Posle srebra u Malagi i bronze u Zagrebu stiglo je zlato. Rađen je bio i svetski prvak, pobednik Svetske lige i Svetskog kupa. Sa Partizanom šampion Evrope.
Utisak je da je u svakom pogledu sazreo. Kaže da to važi za ekipu:
– Godine su tu, sve smo jači na tom planu. Setite se Rima, zlato… Onda stižu Zagreb bronza pa Šangaj srebro. To nije bilo to. I znali smo. Seli smo i razgovarali otvoreno, iskreno. To je naše najveće bogatstvo. Ta atmosfera koja nas ne napušta od prvog dana. Psihološka priprema jeste veliki adut. U samoj igri sve polazi od odbrane, tu su potrebni i snaga i disciplina i naravno kvalitet. Ovoga puta je veliki broj igrača došao do izražaja i to je sada naša najveća prednost. I vreme je bilo za tako nešto.
Mnogi smatraju da je ovoj ekipi dovoljno da se pojavi na Olimpijskim igrama u Londonu i da samo okači zlato oko vrata:
– Bilo bi lepo da je tako, ali nije. Daleko od realnosti. Medalja iz Ajndhovena je divna stvar, sada već lepa uspomena. Toga moramo da budemo svesni. Ona i obavezuje i tera te da stalno razmišljaš o budućim izazovima. Nema opuštanja, London nam je svima u glavi. Treba da budemo kao i do sada. Mirni, na zemlji, uvereni u svoje mogućnosti i rad. Pa šta bude. Imamo pravo da se nadamo.

Nastavak na Sportski Žurnal...