Izvor: Šumadija Press, 30.Apr.2015, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rača: Šumadijski „pelcer“ zaslađuje med (FOTO)
Slovenački pčelari iz Maribora ne propuštaju prilike da se upoznaju sa iskustvima uspešnih u regionu. Tako je bilo i ovih dana.
Autobus je u predelu pomalo zabačenog šumadijskog sela Borci, oko livade koja se nalazi četiri-pet kilometara od Đurđeva i magistralnog puta Topola-Rača bio neviđeno saobraćajno sredstvo, pogotovo ne savremen, turistički kakvim je u jedan od pčelinjaka Radoslava Stepanovića, najpoznatijeg proizvođača satnih osnova na Balkanu, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << i pčelara, doputovalo pedesetak članova Udruženja pčelara iz Maribora i članova njihovih porodica, od supruga do najmlađih.
Iako Veroljub Umeljić, poznati pčelar iz Kragujevca, koji se specijalizovao za formiranje pčelinjih društava i autor pet cenjenih knjiga o pčelarstvu, kaže da su Slovenci tri koplja ispred nas, oni kao pravi Slovenci cene iskustva drugih i u svakom trenutku pokušavaju da nađu neki novi „pelcer“ da „reka“ njihovog meda bude veća i slađa:
– Došli smo ovde da se upoznamo sa iskustvima ljudi priznatih u ovom poslu. Iznenađeni smo kvalitetom i profesionalnošću. Verujemo da ćemo da uspostavimo saradnju – kaže Alojz Lipnik, predsednik Udruženja pčelara iz Maribora.
On napominje da je tradicionalno slovenačko pčelarstvo zasnovano na drugačijem tipu košnica nego što su ove u Srbiji, ali ima i takvih.
– Prosečan član našeg društva ima oko 30 košnica, ali u Sloveniji ima i velikih proizvođača meda kakav je Janko Pislak, koji ima 2.600 košnica.
Radoslav Stepanović iz Rače, 1990. godine osnovao je preduzeće „Zlatna pčela“ za proizvodnju toplovaljanih satnih osnova, po nemačkoj tehnologiji, jer je to bilo deficitarno kod nas i u regionu. Bio je izuzetno dobar domaćin gostima iz Slovenije. Sada se njegova firma zove „Rios“, što čine početna slova imena imena njega i supruge – Radoslav i Olga, kao i prezimena. Doduše, on je vlasnik, ali firmom rukovodi njihova ćerka Aleksandra, koja je direktor, iako nije ostavila trag u imenu, ali, svakako, biće traga u budućem razvoju i poslovanju.
– Naš osnovni proizvod su satne osnove, koje se ugrađuju u ramove i tu pčele saće pune medom. Proizvodimo i košnice i delove košnica, a bavimo se i prodajom opreme i pribora za pčelarstvo, kao i lekova – objašnjava Aleksandra.
Da je ponuda interesantna govori i podatak da su mariborski pčelari dobro pazarili ovom prilikom.
Radoslav ističe da satnim osnovama snabdevaju celu Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, a nešto malo su izvozili i u Hrvatsku.
– Imamo i 250 košnica, jer smo registrovali poljoprivredno domaćinstvo, tako da košnice držimo na više mesta, a najviše u mojim Donjim Jarušicama, odakle je, uz pomoć majke i oca sve ovo i krenulo. Ali prošla godina je bila mnogo loša i meda gotovo da nema, ali u pčelarstvu se i to događa – objašnjava Radoslav, koga poznanici, ali i pčelari zovu, uglavnom, Stepa.
On se pobrinuo i da doček i boravak gostiju bude po pravim šumadijskim običajima, uz rakiju u dvorištu porodične kuće do kuvane prasetine i jagnjećeg pečenja, u hotelu „Šumadija“, koji doduše, ne radi, ali je moguće da se ovakve svečanosti organizuju u sopstvenoj režiji. Malo je reći da su gosti bili oduševljeni.
Jugoslavija
Pčelari iz Maribora su na dvodnevnom izletu u Srbiji posetili Muzej pčelarstva Žarka Živanovića u Sremskim Karlovcima, ali i probali njegovo vino bermet, za koje se priač da je služeno na „Titaniku“. U Beogradu su bili na Kalemegdanu, u crkvi svetog Save, u Kući cveća u kojoj je sahranjen drug Tito i, naravno, večerali u Skadarliji. Šumadijski izvorni melos u hotelu „Šumadija“ u Rači dočarali su im ženska pevačka grupa Kulturno-umetničkog društva „Filip Višnjić“ i frulaš Veroljub Kojadinović, a uz zvuke nekada popularne pesme „Jugoslavijo“ pevali su svi, neki i zaplakali, izuzev onih mlađih. Mnogi su se prisetili radne akcije u Osipaonici, kod Velike Plane, ili služenja vojnog roka u Požarevcu…
