Izvor: S media, 13.Feb.2011, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava doza imuniteta
Da li su papirne maramice, kapi za nos, vitamin C i antibiotici i vaš nezaobilazni zimski „asesoar“? Na vreme zaštitite svoj organizam i ojačajte imunitet
Decembar, mesec u kojem dobre želje postaju deo svakodnevice, kada su trgovi gradova omamljeni mirisima kuvane rakije i ukrašeni grnčicma jelke i kuglicama koje kao da najavljuju neko novo, bolje vreme... Slika bi bila idilična da je svake godine ne pokvare nepoželjni gosti - virusi i bakterije.
Zdrav >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << način života
Da su papirne maramice, kapi za nos, vitamin C, med i antibiotici svake zime nezaobilazan zimski inventar ženske torbice dokazuje i prošlogodišnji izveštaj o hiljadama obolelih od sezonskog, običnog gripa. Uz virus običnog gripa, ove godine mnogima je zdravlje ugroženo i novim virusom H1N1, poznatijim kao svinjski grip. On je takođe uzeo svoj danak, a broj obolelih iz dana u dan raste. Možemo li se zaštititi i na koji način? To je pitanje koje često i sve glasnije postavljamo. Rado bi svi čuli da postoji supernapitak koji kad iskapimo u sekundi postanemo supersnažni i superotporni na sve viruse... Nažalost, realnost je ipak drugačija. Stručnjaci su složni u jednom: najbolja preventiva gripa i nazeba je jak imunitet koji možemo stvoriti samo uz zdrav način života i ishrane. Redovan san važan je faktor odbrambenih snaga organizma. Lekari imunolozi i nutricionisti uporno ističu koliko su zdrava ishrana, vežbe i kretanje na svežem vazduhu tokom cele godine ključ otpornog i jakog organizma. Vakcinacija protiv gripa dobar je izbor. Takođe preporučuje se redovno uzimanje vitamina C, konzumiranje dosta tečnosti, temeljno pranje ruku, naročito posle diranja kvaka na vratima, vožnje prepunim tramvajem ili autobusom, kao i što manje zadržavanje u zatvorenim prostorijama.
Prvi korak
Pljeskavice i pomfrit koje ste do juče „tamanili” zamenite brokolijem i maslinovim uljem, a gazirana pića sveže isceđenim sokom i čajevima.
Iako ne postoji ni farmakološki proizvod ni drugo instant-rešenje za jačanje imuniteta, ne odustajte, jer ste učinili prvi dobar korak. Ako dudete sledili i ostale korisne i zdrave Lisine savete, veće su vam šanse da uspete tokom nastupajućih praznika da ostanete zdravi, a ne da ih preležite u krevetu.
Napravite ukusnu limunadu od vode, 2 kašike soka od limuna i 2 kašike javorovog sirupa
Pomoć stiže iz prirode
Ećinacea ili rudbekija biljka je čiji su listove i korenje upotrebljavali Indijanci kao lek za rane. Osim što na prirodan način sprečava bakterijske i virusne infekcije, ta biljka, poreklom iz Severne Amerike, izvrsna je za jačanje imunog sistema. Koristi se u obliku kapi - u 100 ml vode nakapa se 20-50 kapi, 3 puta dnevno ako se uzima tokom dužeg vremena ili do 5 puta dnevno ako je reč o akutnom nazebu ili gripu. Napitak se pije između obroka.
Može se piti i u obliku čaja ili soka - 1-2 g osušenog nadzemnog dela biljke ili korena na 200 ml vode
ili 6-9 ml sveže isceđenog soka ećinacee dnevno.
Upoznajte kraljicu
Na lestvici zdravlja biljka aloe vera zauzima visoko mesto. Ta, kako je u narodu od milja nazivaju, kraljica među biljkama, sadrži 20 od 22 esencijalne aminokiseline i 7 od 8 esencijalnih masnih kiselina. Legende kažu da je za nju znala i egipatska kraljica Kleopatra koja je gel aloe vere upotrebljavala za negu kože, a Aleksandar Veliki, pre velikih osvajačkih pohoda, ispijao je sok za snagu od aloe. Čaj od aloe vere preporučuje se za jačanje imuniteta, a ima i protivupalno delovanje. Američki farmaceut B. Coates 1964. prvi je uspeo da napravi ekstrakt aloe vere i prirodno stabilizuje gel, a da pritom sačuva sve hranljive sastojke. Tako danas možete osetiti blagodeti ove vredne biljke pretočene u kapsule. Nema kontraindikacija za spoljnju upotrebu, no ne preporučuje se da se pije u slučaju hemoroida jer bi mogla da nadraži anus.
Pčela je čest motiv egipatskih hijeroglifa starih i do 6.000 godina
Medena bomba
Nezdravo se hranite, pušite i pod svakodnevnim ste stresom? Takav način života slabi vaš imunitet.
U lečenju tegoba modernog čoveka uključile su se i pčele čiji se lekoviti proizvod med uspešno koristi za jačanje organizma. Upotreba meda kao hrane, ali i kao leka, nije ništa novo. O tome svedoče egipatski hijeroglifi stari i do 6000 godina, što pokazuje da su ljudi već tada poznavali pčelu i znali za vrednost njenih proizvoda. Apiterapeuti, koji se bave lekovitim svojstvima pčelinjih poroizvoda preporučuju da je najbolje uzimati kašiku meda, zadržati je u ustima i mućkati ga 5-10 minuta, pe ga nakon toga polako progutati. Oni otkrivaju i da bi dnevni unos meda u organizam trebalo da bude 1 gram na svaki kilogram težine. Ako u jednu veliku kašiku stane 20 g meda, znači da bi čovek koji ima oko 80 kg trebalo da uzima četiri kašike meda. Iako već svi znaju da je za više zdravlja i snažniji imunitet potrebno pojesti barem jednu kašiku meda dnevno, lekari ipak opominju na oprez. Zbog sve zagađenije životne sredine i lošeg načina života, sve veći broj ljudi ima alergijske reakcije, čak i na med. Osoba koja je preosetljiva na taj pčelinji proizvod ne bi ga smela konzumirati, jer bi se time njeno zdravstveno stanje samo pogoršalo. Od mednih proizvoda tu su još propolis u obliku kapi ili kapsula, zatim matični mleč koji se preporučuje u slučaju nedostatka energije. Svi ljubitelji meda sigurno znaju koliko on uspešno ubrzava proces lečenja gripa. Lisa vam otkriva ukusni recept koji će vam pomoći da brže prebolite taj zimski virus.
Sastojci: • med • zeleni čaj
U litru hladne vode stavite 3-4 kašike meda i stavite da se kuva. Kada zavri, ostavite da vri još tri minuta. U još vruću otopinu stavite kesicu zelenog čaja za poboljšanje ukusa. Dnevno možete popiti do dve litre ovog zdravog napitka.
Šta niste znali o mleku?
Pre nego što počnu da proizvode mleko, mlečne žlezde u dojkama prvih 24 do 72 sata nakon porođaja proizvode predmleko ili kolostrum za novorođenče (kod svakog sisara), prvu namirnicu koja sadrži sve životno važne supstance. Autori knjige „Kolostrum”, Jirgen Vehofen i Mark Štajner, otkrivaju i zanimljivu istoriju tog eliksira zdravlja. Naime, još pre hiljadu godina u Indiji prvo mleko krave smatrano je čudesnim napitkom kojim se moglo poboljšati telesno zdravlje. Godine 1955. izašla je publikacija o kolostrumu kao imunološkom mleku koje se preporučuje kao dopuna ishrani za pacijente koji boluju od reumatskog artritisa. Najnovija naučna istraživanja pokazuju da je kolostrum jedinstven jer sadrži materije koje podižu imuni sistem, obnavljaju oštećena tkiva, pomažu u regulisanju serotonina i dopamina koji omogućuju bolju koncentraciju i raspoloženje.
Vitaminski zalogaji koji jačaju odbrambene snage organizma
Da snažan imunitet treba održavati cele godine, tvrdi i nutricionistkinja Katarina Dujmović koja smatra da organizam treba da bude pripremljen za jesenje doba kada sa svih strana vrebaju prehlada ili gripa. „Ako počnemo sa povećanim unosom namirnica za koje znamo da podstiču imuni sistem tek u jesenjim mesecima, moguće je da ćemo zakasniti i da će virusi i bakterije lakše naći put do nas i onemogućiti nam obavljanje svakodnevnih obveza“, upozorava nutricionistkinja. Neophodno je jesti sveže sezonsko voće i povrće i smanjiti unos namirnica koje sadrže veću količinu zasićenih masnoća, poput suhomesnatih proizvoda i pržene hrane. Autor knjige „Najzdravije namirnice sveta”, Džorž Mateljan, tvrdi da nas loša ishrana čini podložnijima infekcijama, da se zbog nje usporavaju procesi zaceljivanja povreda i da smo skloniji poremećajima oslabljenog imunog sistema. Zdrava ishrana jedan je od najvažnijih faktora za uspostavljanje ravnoteže imunog sistema. Za postizanje i održavanje zdravlja preporučljivo je pojesti barem pet obroka povrća na dan, pri čemu obrok iznosi 1/2 šolje kuvanog povrća, 1 šolja sirovog povrća ili
3/4 šolje soka od povrća.
Mateljan navodi i top pet namirnica za koje tvrdi da su odlična zaštita imuniteta.
Saznajte koje su to namirnice i svakako ih uvrstite u svoj novi, zdraviji jelovnik!
TOP NAMIRNICE:
1. Brokoli - Zbog svog jedinstvenog ukusa i visoke hranljive vrednosti, brokoli je uvršten u najpopularnije povrće Zapada. Pravilna priprema ključ
je najboljeg ukusa i njegove prehrambene vrednosti.
najbolji brokoli odaberite tražeći čvrsto zatvorene grozdove cvetova tamnozelene ili ljubičaste boje. Stabljike moraju biti čvrste, a listovi ne smeju biti uveli.
Brokoli će ostati svež do 10 dana ako ga pravilno čuvate. Stavite ga u plastičnu kesicu i čvrsto omotajte kesicom iz koje ste istisnuli sav vazduh. Pre nego što ga odložite u frižider, nemojte ga prati jer ćete tako ubrzati proces propadanja.
Najzdraviji način priremanja brokolija je zdravo kuvanje na pari za samo 5 minuta. Ako ovako pripremljenom brokoliju dodate kašiku, na suncu sušenog, paradajza ostavljenog u ulju, 3 kašike mrvljenog feta sira i 6 maslina - dobićete ukusan obrok.
Ukusno jelo dobićete i ako brokoli kuvate na pari sa crvenim lukom i dodate naseckane masline.
2. Koštunjavo voće - Ne samo da koštunjavo voće obiluje vitaminima i mineralima nego i sadrži jednostruko nezasićene masti, esencijalne omega-3 masne kiseline i fitosterole koji na čudesan način poboljšavaju zdravlje. U martu 2004. godine FDA (The Food and Drug Administration) izdala je sertifikat kojim dopušta da na pakovanju sa koštunjavim plodovima piše kako svakodnevni unos 50 g tih namirnica smanjuje rizik od srčanih bolesti. Najbolje ćete iskoristiti ovo voće ako ga jedete u kombinaciji sa namirnicama koje sadrže malo zasićenih masti i holesterola, i sa onima koje sadrže malo kalorija.
Odlično utoli glad jer je zasitno. Grickajte ga između obroka, pospite po salati ili dodajte žitaricama.
Ako pripremate frape, dodajte mu malo putera od koštunjavog voća ili semenki.
Preporuka vodećih svetskih zdravstvenih organizacija glasi: koštunjavo voće i semenke (43 g) treba jesti barem pet puta nedeljno.
Saveti za njihovo konzumiranje: žitaricama dodajte naseckane indijske oraščiće, salatu ili brokoli pospite orasima, suncokretove i bundevine semenke možete grickati u bilo koje doba dana.
28 g svežeg belog luka (3 čena srednje veličine) sadrži 42 kcal
3. Beli luk - Nezamenljiv u gotovo svim kuhinjama sveta, bogat izvor mnogih vitamina i minerala - beli luk je jedinstvena namirnica za očuvanje zdravlja i oplemenjivanje ukusa različitih jela.
Najukusniji je beli luk okruglaste glavice (lagano pritisnite glavicu između prstiju da je osetite). Svež beli luk tvrd je na dodir, bez znakova vlažnosti. Odaberite velike čenove da biste ih lakše ljuštili. Rok trajanja mu je oko mesec dana.
Preporučuje se da ga čuvate u otklopljenoj ili delimično poklopljenoj posudi na hladnom i tamnom mestu.
Nikad ga nemojte držati u frižideru jer će vlaga prouzrokovati da se brzo pokvari.
BELI LUK ne bi trebalo da se dinsta na ulju jer visoke temperature mogu stvoriti štetne slobodne radikale. I, zapamtite, što se BELI LUK duže kuva ili peče u jelu, više će izgubiti svojih lekovitih spojeva.
4. Limun - Limun je bio veoma cenjen za vreme kalifornijske zlatne groznice zbog njegove sposobnosti sprečavanja skorbuta (bolesti koja nastaje zbog nedostatka ovog vitamina u ishrani), pa su ljudi bili spremni da plate i 80 dinara po komadu, što se i danas smatra skupim, a 1849. godine to je bila izuzetno visoka cena. Tek kada je 1932. otkriven vitamin C, naučnici su shvatili da je upravo on zaslužan za zaštitu od te bolesti.
Najkvalitetniji limun je onaj sasvim zreo - težak za svoju veličinu i ima glatku i tanku koru. Treba da bude skroz žut, bez zelenih delova na kori.
Svež limun je sočniji kada se drži na sobnoj temperaturi i traje 5 dana duže ako se ne drži u frižideru.
Nutricionisti i veliki gurmani ne bi se kolebali kad je u pitanju ova brza i zdrava ideja za posluživanje limuna. Recimo, ako poprskate spanać ili drugo povrće bogato gvožđem sokom od limuna, vitamin C iz soka povećaće apsorpciju gvožđa.
napravite sos od limuna koji se može poslužiti uz sve vrste voća.
Sastojci
• 3 kašike kremastog meda
• 2 kašike soka od limuna
• 1 kašika limunove korice
U činijici izmešajte sve sastojke. Dobijenim umakom prelijte sveže voće ili nemasni jogurt. Iscedite sok od limuna ili limete po kriškama avokada, dodajte nekoliko kapi sojinog sosa i uživajte u tom čarobnom ukusu.
5. Praziluk - Kako prepoznati najukusniji praziluk? Po tome što je čvrst i ravan, ima tamnozelene listove i dug beli vrat. Izbegavajte žuti, uveli praziluk ili onaj sa napuklom ili nagnječenom glavicom. Pre odlaganja u frižider stavite ga u plastičnu kesicu. Praziluk je najzdraviji ako se dinsta otprilike sedam minuta.
dobićete ukusno jelo ako ga pospete parmezanom ili pokapate blazamiko sirćetom ili naribanim đumbirom. Mirođija i vlašac podstiču ukus praziluka. Ukusnu čorbicu od praziluka napravićete na sledeći način...
Sastojci za čorbu:
• praziluk
• parmezan
• krompir
• semenke mirođije
• nemasno mleko
Pomešajte dinstani praziluk sa jednom šoljom krompira kuvanog na pari, šoljicom toplog nemasnog mleka, 2 kašike parmezana i 1/2 kašičice semenki mirođije. Mešajte otprilike jedan minut.
Naše telo dobija sve manje vitamina iz oko 2.000 kalorija koje svaki dan unesemo u organizam
Vitamini ne deluju kao lekovi
Reč „vitamin” dolazi od latinske reči “vita”, što znači život.
Četrnaest vitamina neophodno je za život i, uz izuzetak vitamina D, naše telo ne može da ih proizvede. Zato ih treba unositi konzumiranjem životnih namirnica, i to prvenstveno biljnih. U knjizi „Vitaminska revolucija”, doktora Ulrića Strunze i Andreasa Joppa, možete saznati kako pravilno da kupujete i uzimati vitamine. Prirodni i sintetički proizvedeni vitamini imaju ista dajstva i isti hemijski sastav. Izuzetak su vitamin E i karotenoidi jer su bolji ako su iz prirodnih izvora. Vitamine je preporučljivo uzimati uz obroke. Vitaminima E i A, topljivima u mastima, i provitaminu A (karotenoidu) potrebno je malo masti kako bi ih organizam prihvatio. Dobro je znati i da vitamini ne deluju direktno, poput lekova. Da bi se poremećaji u metabolizmu regulisali boljom ishranom i vitaminskim dodacima, može proći i po nekoliko meseci. Ukupno 90 % ćelija organizam obnovi tokom šest meseci. Da bi se poboljšala čvrstoća arterija i ublažile posledice zapušenja arterija, potrebne su godine. Vrlo je važno da vitaminski pripravci ne izazivaju alergije.
To znači da ne smeju da sadrže boju, laktozu, aromu i kvasac. Dobro je znati i sledeće: ako unesete previše vitamina topljivih u vodi (B1, 2, 3, 6 i 12, folna kiselina, pantotenska kiselina, biotin i vitamin C), organizam će ih sam izlučiti mokrenjem. Ali, kada je reč o vitaminima A i D, treba biti oprezan jer mogu da se natalože u organizmu.
Šta ugrožava odbranu tela?
Zdravi smo onoliko koliko je naš imunitet jak, jer nas štiti od banalnih infekcija do raka. Naravno, naš imuni sistem uslovljen je i genetikom, ali ni uticaj životne sredine nije zanemarljiv. Tek nedavno je sprovedeno istraživanje imunog sistema i došlo se do zaključka da hrana dosta utiče na njega. Faktorima rizika za koji pouzdano znamo da ugrožavaju imuno sistem smatra se, na prvom mestu, nikotin, zatim previše alkohola (više od 2 čaše vina dnevno), stalan stres, preterivanje u sportu, zatim loša ishrana u kojoj je mnogo proizvoda od belog brašna, konzervirana, ili gotova jela. Previše masti, pogrešnog tipa, slabe imunitet. Ona smanjuje broj ćelija ubuca koje uništavaju slobodne radikale i kancerske ćelije. Pre svega je bitan tip masnoća. Masne kiseline tipa omega-6 kojih ima u kukuruznom i suncokretovom ulju remete imuni sistem, koče stvaranje limfocita i snagu imunog odgovora. Lako oksidišu i stvaraju dosta slobodnih radikala. Riblje ulje koje sadrži masne kiseline omega-3 tipa čak jača imunitet. Ima ga u masnim morskim ribama (tuna, skuša, sardina i losos). Dosta šećera u ishrani takođe slabi imunitet. Po odbrambene snage pogubna može biti i naporna brzopotezna dijeta za mršavljenje, dugoročni reduktivni prigrami ishrane kao i društvena neprilagođenost.
