Izvor: Politika, 11.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari protiv pčelara
Država je 2006. godine za NVO izdvojila 42,2 miliona evra, a prošle godine 54,3 miliona evra
Nataša Kandić, Sonja Biserko i Biljana Kovačević-Vučo,to su tri žene na koje pomisli prosečan građanin Srbije čim se pomenu nevladine organizacije. Većina pri tome neće imati baš najprijatnije misli i većini neće pasti na pamet udruženja pčelara ili planinara. Izgleda da je i vlast tako rezonovala pa je molbu da se Nacrt zakona o udruženjima usvoji po hitnom postupku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ignorisala iako je on najduže čekao, a spada u akte koje smo dužni da usvojimo. Javna rasprava završena je prošlog leta uz prisustvo „svih strana” i najviših državnih funkcionera sa predsednikom Republike na čelu.
„Izradom Nacrta zakona država je pokazala da je svesna značaja delovanja civilnog sektora i to ne samo onih nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, već i onih koje se bave socijalnom zaštitom,i onih koje treba da promovišu kvalitet civilnog društva, što Srbiju vodi ka EU”, rekao je Boris Tadić.
Sada je Vlada uvrstila u dnevni red Skupštine Predlog zakona koji je sačinilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u saradnji sa nevladinim organizacijama. Saša Janković, zaštitnik građana, rekao je da je donošenje ovog zakona „uslov za ostvarivanje ustavom garantovane slobode udruživanja koja kasni 15 godina. Udruženja građana u različitim oblastima dala su veliki doprinos dostojanstvu i kvalitetu života građana Srbije i značajan su deo njene društvene strukture.”
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, koji je bio član radne grupe NVO kaže da je čekanje kombinacija dva razloga. „Jedan je izazvan okolnostima u parlamentu, gde se malo radi a malo ne radi, i gde je bilo i važnijih propisa. A drugi je što se ova problematika stavlja na stranu, jer nema kod svih političara svesti šta treba da rade organizacije civilnog društva i zašto je važno da država građanima omogući da učestvuju u donošenju političkih odluka.”
Cvijetin Milivojević,direktor PR Agencije „Pragma”, kaže da ni nacrt nije uspeo da pojasni građanima šta je to civilni sektor, šta su nevladine organizacije ili udruženja građana. Trebalo je obrazovati građane, kaže Milivojević. I Dereta misli da ljudi ne razumeju ulogu udruženja jer im se servira pojednostavljena slika. A NVO nisu samo organizacije koje predstavljaju poznate ličnosti, sa početka teksta, nego su civilni sektor i građani okupljeni oko akcije Peti parkić, koji su naterali sve kandidate za gradonačelnika Beograda da im dođu na noge u izbornoj kampanji i koji su pokazali koliko građani mogu da učine za sebe ako se organizuju.
„Sve države u okruženju imaju ovaj zakon sa minimalnim zahtevima države i punom autonomijom organizacije”, kaže Dereta. „U Hrvatskoj i Mađarskoj postoje kancelarije vlade za razvoj civilnog društva i kad god možemo koristimo njihova iskustva da bismo izbegli greške. U Mađarskoj ima više od 40.000, a u Hrvatskoj više od 20.000 nevladinih organizacija. Kod nas ih je od 25.000 do 30.000, ali tačan broj će se znati kada se posle usvajanja zakona napravi registar.”
Dereta kaže da Predlog zakona o udruživanju odgovara stepenu našeg razvoja i da će doneti poboljšanje u ovoj oblasti jer definiše i ograničava mešanje države, što je dobro jer ove organizacije moraju biti nezavisne uz institucionalnu saradnju. Za osnivanje udruženja dovoljno je troje građana a zakonom će biti regulisana i registracija stranih udruženja, što će, kako kaže Dereta, podstaći njihovo prisustvo u Srbiji i ulaganja „što je sasvim sigurno doprinos liberalizaciji.”
Milivojević kaže da je liberalizacija u osnivanju NVO dobra , ali i da nosi mnoge opasnosti. „U Srbiji ima mnogo nevladinih organizacija ali radi samo nekoliko stotina. Ne postoji razlika između organizacija koje osnivaju građani i političari. Neke NVO su postale stranke, a ima i obrnutih primera. Političke stranke i državne institucije faktički su osnivači ili mešetari u nekim NVO što diskvalifikuje celu ideju. Neki lideri NVO sa harizmom su istovremeno na funkcijama u političkim partijama, što takođe diskvalifikuje ovu ideju.”
Istina je da su kod nas najglasnije NVO koje se bave politikom, a građanima su svakako važnije organizacije koje se bave humanitarnim radom. NVO koje se bave politikom i medijski su najeksponiranije pa neki kažu da su one u stvari parapolitičke organizacije. Neke su miljenice pojedinih stranaka na vlasti. Ali, to nikako ne treba da bude jedina slika o NVO. Jer, udruženja osnivaju praktično svi od slabovidih i gluvih do lovaca i ribolovaca.
Država je 2006. godine za udruženja izdvojila 42,2 miliona evra, a prošle godine 54,3 miliona evra. Novim zakonom previđeno je da NVO dobijaju novac kroz pozive za dodelu projekata, što Ministarstvo za omladinu i sport već radi pružajući podršku mladima transparentno.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 12/10/2008]
