Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Nov.2009, 12:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pčele polako nestaju

NOVI SAD - Poznata izreka "Kada nestane pčela, nestaće i ljudi" počela je da se ostvaruje, bar što se pčela tiče, jer je nekoliko godina unazad zabeležen ozbiljan problem nestanka ovih insekata u pojedinim delovima sveta.

I ako su one razvile svoju prvu društvenu zajednicu pre oko 30 miliona godina, pitanje je koliko godina će još opstati na zemlji, ako države ne preduzmu neke ozbiljnije mere za spas pčela i razvoj pčelarstva.

Strategija za spas >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pčela EU

Prošle godine, Evropski parlament dao je nalog Evropskoj komisiji da sačini strategiju za spas pčela jer prinosi padaju u svim krajevima gde je došlo do njihovog nestanka tj. do smanjivanja, ukazao je Tanjugu predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

"Najdrastičniji primer su SAD koje svake godine gube trećinu svojih košnica tj. pčela", podsetio je Živadinović i objasnio da, ako bi skupili sve pčele iz svih 50 država SAD i odvezli samo na oprašivanje badema u Kaliforniji, ne bi ih bilo dovoljno.

Da se to i nama ne bi desilo, potrebno je da država stimuliše ljude kako bi im se isplatilo bavljenje pčelarstvom, dodao je on.

"Prvenstveno, treba uvesti propise koji važe u EU. Propisi koji važe u Srbiji doneti su još 1989. godine kada je pčelarstvo, kao i danas, bilo potpuno na marginama poljoprivredne politike Srbije", kaže Živadinović.

Prema njegovim rečima, ti propisi su izuzetno rigorozni i predviđaju da pčelari moraju da imaju posebne prostorije u domaćinstvu za vrcanje i skladištenje meda za koje, prema proračunima SPOS, treba izdvojiti 20.000 evra što je velika suma za srpske pčelare.

"Svuda u Evropi je dovoljna jedna ili dve prostorije, u Francuskoj su čak u pitanju višenamenske prostorije, a u Danskoj možete da vrcate med u kuhinji ako godišnje vrcate manje od četiri tone meda", istakao je predsednik SPOS.

Nepotrebna mikrobiološka analiza meda

Drugi problem je što se od pčelara, ali i otkupljivača traži da imaju i mikrobiološku analizu meda.

"To je apsolutno nepotrebno, jer bilo koji institut u Srbiji ili svetu koji analizira med sigurno nikad nije u njemu pronašao patogene mikroorganizme", rekao je Živadinović.

Po našim propisima, pčelar mora da uradi analizu koja košta 10.000 - 15.000 hiljada dinara za svaki med koji godišnje vrca, što pčelarima sa malim brojem košnica odnese polovinu prihoda, ocenio je on.

Dugogodišnji pčelar iz Aranđelovca Milan Paripović kaže da je pristalica što češćeg vršenja analiza jer se na tržištu svašta pojavljuje, ali da je problem njihova cena jer najjefitnija analiza koja se vrši po važećem pravilniku košta 4.681 dinar po jednoj vrsti meda.

Prosečna otkupna cena meda je 180 dinara po kilogramu, tako da za jednu analizu treba dati 26 kg meda što je za pčelare previše.

Nesvrsishodno obeležavanje svake košnice

Jedna od zamerki pčelara je i uvođenje propisa koji predviđa obeležavanje svake košnice, što je, prema njihovom mišljenju "potpuno bespotrebno i nesvrsishodno".

"Osim Bugarske, koja je taj propis uvela pre pristupanja EU, sve druge zemlje obeležavaju pčelinjake, a ne svaku pojedinačnu košnicu. Ne možete da odvajate med od svake košnice posebno, onda bi on koštao 10.000 dinara za kilogram, a ne 400 dinara", rekao je Živadinović.

Sa druge strane, šef odseka za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Terzić rekao je Tanjugu da je pravilnik izrađen prema direktivama EU i da je dobio pozitivnu ocenu kolega iz Brisela.

Prema podacima Uprave za trezor, u Srbiji postoji 490.000 košnica, ali činjenično stanje pokazuje znatno manji broj košnica, ukazao je Terzić, napominjući da "upravo ti netačni podaci opravdavaju potrebu obeležavanja svake košnice".

Činjenično stanje se mora prijavljivati dva puta godišnje i to će raditi ovlašćeni obeleživači, osnovne i službe sa posebnom namenom i nadamo se da će i obeležavanje pčelinjaka i evidentiranje pčelara biti funkcionalno, rekao je Terzić.

Ogromni neiskorišćeni pašni potencijali

Predsednik SPOS je ocenio da Srbija ima uslove da za svega par godina poveća izvoz meda na više od 20 miliona dolara, jer postoje ogromni neiskorišćeni pašni potencijali, posebno bagrema, koji je najskuplji med na svetskom tržištu.

U cilju povećanja izvoza meda, smanjenja domaćih zaliha i povećanja proizvodnje Ministarstvo poljoprivrede je 2007. godine među proizvode koje podležu stimulaciji izvoza uvrstio i med, sa subvencijom od 20 odsto u odnosu na vrednost izvezene robe, podsetio je Terzić.

Prema njegovim rečima, stimulacija izvoza meda je brzo dala rezultate tako da je u 2008. godini izvezeno 638. 478 kilograma meda, a do kraja septembra ove godine 547. 000 kilograma, od čega 359. 000 u zemlje EU, iako su subvencije ministarstva za ovu godinu niže i iznose 15 odsto na izvezenu vrednošt robe.

Podsećajući da je Ministarstvo poljoprivrede izmenilo odnos prema pčelarima i da su oni svrstani u ravnopravan položaj sa ostalim proizvođačima, Terzić je rekao da je u okviru mera za podsticaj razvoja i unapređenja pčelarstva u Srbiji ove godine izdvojeno oko 2,3 miliona dinara za finansiranje stručnih službi koje se bave programom mera selekcija u pčelarstvu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...