Izvor: Politika, 02.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pčelama na povratnike
Uoči zbora kod manastirske crkve u Komogovini kod Petrinje, hrvatski pčelari dovezli pet kamionima sa košnicama da bi rasterali vernike koji su nameravali da se za Duhove okupe oko svog hrama
Petrinja - Kada su čuli da je stotinak Srba najavilo svoj dolazak na zbor za Duhove kod manastira Komogovina, petrinjski pčelari su, uz manastirsku crkvu Svetog Preobraženja Gospodnjeg, dovezli pet kamiona natovarenih košnicama. Iako su lokalni Hrvati tvrdili da su pčele >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dovezli na ispašu, njihovo dopremanje kod pravoslavnog hrama, ipak je trebalo da spreči održavanje zbora kod manastira starog više od tri veka.
– Sa dedovine su nas prvo oterali „Olujom”. Posle rata su izmišljali ratne zločine i donosili neke nerazumljive administrativne mere samo da se ne bi mogli vraćati, a danas, evo, na nas puštaju i pčele ne dajući nam da se vratimo. Zar je to demokracija kojom „lijepa njihova” želi put Evrope, pita se Dragoslav Petrić koji je, davno pre rata, napustio rodni kraj.
I sveštenik Slavko Šarac, jerej petrinjski, razočaran je ovim, ali i drugim stvarima čiji je cilj „ne dozvoliti Srbima da budu ništa više od najbrojnije nacionalne manjine”.
– Da. Mi danas nemamo nikakvih bezbednosnih problema, ali Hrvatska nikada neće dozvoliti da Srbi budu konstitutivni narod. Sve će se ovde učiniti da ne pređemo prag do koga smo nacionalna manjina. I zakonom će, ako bude potrebno, regulisati bilo šta što bi moglo da ide naruku Srbima koji se u, samo za njih, zabrinjavajuće i opasno velikom broju nameravaju vratiti u rodni kraj, kaže Mara Vilus, potpredsednica Srpskog kulturno-prosvetnog društva „Prosvjeta” u Petrinji.
Centralni trg u Petrinji, pre rata nosio je Titovo ime, u poslednjem ratu bio je Trg svetog Spiridona, a danas Trg hrvatskih branitelja.
– Sve u svoje vreme. Ali svi ti nazivi su jednog te istog zemljišta koje nam nikada nije vraćeno. Šezdesetak i više godina borimo se za naš grunt, ali bez uspeha. Ni crkvu koja nam je porušena 1991. godine, ne možemo obnoviti, a na mestu druge bogomolje, podignute tokom poslednjeg rata, danas se nalazi parkiralište. I brojni drugi objekti u samom centru su na zemlji koja je naša. Zbog svega toga bogosluženja obavljamo u jednoj od odaja ruiniranog parohijskog doma, kaže jerej Slavko Šarac.
U petrinjskoj opštini danas je tek nešto više od devet posto predratnih Srba. I to uglavnom starih i iznemoglih.
– Mnogi su se vratili samo da svoje kosti ne bi ostavljali u tuđoj zemlji. Drugog razloga nisu imali... Da bi ste živeli u Hrvatskoj, morate zaboraviti sve što je bilo. Sve ružno morate ostaviti po strani. To i činimo. Mi smo narod koji prašta i zaboravlja, koji svima pruža ruku. Ali oni drugi neće da prihvate pomirenje. Trpela sam i uvrede i fizičke napade koje sam doživela. Sve zbog mira u kući. Ali, da li se tako može u nedogled, jada se Mara Vilus.
Kaže da ima dvoje dece. Sina i kćer. Oboje su mladi i trebalo bi da već razmišljaju o zasnivanju porodice. Ali...
– Sve je dobro dok dvoje mladih ne povedu reč o nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Čim saznaju da je Srbin mome sinu sve cure okreću leđa. Kako sad može on ostati ovde? Nema posla, nema porodice. Ništa drugo mu ne preostaje nego put pod noge i – u inostranstvo. Sa kćerkom je druga priča. Ona se zabavlja sa Srbinom, upozorava Mara Vilus.
Mnogo je, isključivo devojaka, koje su zbog udaje promenile veru. Nema srpskog sela, a da se u njemu to nije dogodilo.
– Najčešće je je to u selima danas naseljenim Hrvatima koji su došli iz Bosne. Ti ljudi neće da se vrate, pošto im je ovde vlast ponudila sve da ostanu... Tako su u mesnoj školi u Komogivni svi učenici deca hrvatskih izbeglica iz Bosne, nastavlja Mara Vilus.
Jereja Slavka Šarca zabrinjava još i to da ni jedan nadgrobni spomenik podignut umrlim Srbima povratnicima, uz koga je bogoslužio, nije ispisan ćirilicom.
– Jasno mi je da postoji nekakav strah. Ali, zar taj strah može biti toliko velik da se devojke moraju odricati svoje vere, a rodbina umrlih pisma naroda kome pripadaju, na kraju će sveštenik Slavko Šarac.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 03/07/2008]
