Izvor: Kurir, 11.Nov.2010, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LUSTRACIJA
Poslednjih dana na inicijativu LSV pokrenuto je po ko zna koji put pitanje lustracije, odnosno produženja važenja zakona koji je trebalo da reguliše ovaj problem. Valja podsetiti da ovaj zakon u praksi nikada nije primenjen, te da komisija koja je trebalo da vodi postupak nikada nije formirana.
Zato što nije obavljena lustracija, zato je i propao 5. oktobar, zato je on izneverena revolucija. Građani Srbije pod promenama su podrazumevali pre svega kadrovske promene, drugim rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << lustraciju. Znali su oni da su reforme spore, da je tranzicija bolna, da neće poteći med i mleko, ali su verovali da će videti leđa onima koji su godinama odlučivali o njihovim sudbinama, koji su imali džipove, vile, diskoteke, dok su njihova deca bila željna sladoleda ili hamburgera. Nažalost, vreme je prolazilo, a to se nije dogodilo. Zašto? Zato što nije bilo političke volje.
Kada je dva dana nakon 5. oktobra, na sastanku DOS, koji je trajao devet sati, Koštunica odbio da smeni perjanice Miloševićevog režima Radeta Markovića i Nebojšu Pavkovića, bilo je jasno da od lustracije nema ništa. Umesto da šef Udbe i načelnik Generalštaba momentalno budu najureni, on ih je zadržao jer su mu trebali za obračun s koalicionim partnerima koji su ga doveli na vlast.
To je bio signal i za neke druge lidere DOS, a nekada bliske saradnike Slobodana Miloševića, koji su s njim zaratili zbog ličnih nesporazuma, a ne zato što su se ideološki promenili, da širom otvore vrata svojih stranaka za svoje dojučerašnje partijske drugove.
Lično sam iskusio da je lustracija misaona imenica kada sam kao tadašnji ministar pravde inicirao postupak za razrešenje 220 sudija koji su učestvovali u izbornim krađama i montiranim političkim procesima. I kuso i repato diglo se protiv te inicijative sa argumentima da nema revanšizma, da se izvršna vlast meša u rad pravosuđa itd. Neki od njih su nedavno ponovo izabrani za sudije, što je još jedna potvrda teze da je priča o lustraciji završena.
Sa lustracijom je povezano i pitanje otvaranja dosijea, ali ni za to nije bilo političke volje. Uzalud je DHSS predložio donošenje ovog zakona još pre osam godina, a ja to ponovio prošle godine. Nekome nije odgovaralo da se otkrije ko se krije iza pseudonima „Sokrat“, „Platon“, „Seljanka“, a mnogi su tvrdili da je reč o nekim liderima ili ljudima iz DOS.
Zbog svega toga malo je verovatno da se to može učiniti sada, kada je većina Miloševićevih saradnika, izuzev onih koji više nisu među živima ili su opravdano odsutni zbog boravka u Hagu, na raznim javnim funkcijama.
Lustracija se obavlja odmah pri prelasku iz jednopartijskog u višepartijski sistem, a ne deset godina posle. Zato sam i skeptik.
I zato kažem: daj Bože, ali mrka kapa.
