Izvor: Politika, 07.Feb.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga Rijada u 11. septembru – državna tajna SAD
Američka vlada nikada nije obelodanila poglavlje izveštaja o terorističkim napadima koje govori o finansijerima Al Kaide
Svedočenje nekadašnjeg saborca Osame bin Ladena o vezama između Al Kaide i članova saudijske kraljevske porodice ponovo je u epicentar zbivanja izbacilo priču o zvaničnom Rijadu kao glavnom sponzoru terorista koji su pre nepunih 14 godina izveli napad na SAD. Nove optužbe bivšeg teroriste podsetile su američku javnost na gotovo zaboravljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državni izveštaj čije je celo jedno poglavlje, ono u vezi s umešanošću Saudijske Arabije u 11. septembar, proglašeno državnom tajnom.
Iako ga je saudijska ambasada u SAD nazvala „poremećenim kriminalcem” kome se ne može verovati, Zakarijas Musai je tvrdnjama o umešanosti Rijada uznemirio duhove i pokrenuo debatu o odnosima dve zemlje. Oglasio se iz zatvora u Koloradu, gde izdržava doživotnu kaznu zbog učestvovanja u terorizmu. On je kazao da je kao lični glasnik vođe Al Kaide, Osame bin Ladena, prenosio poruke saudijskim prinčevima i da se sa njima sastajao radi dogovora o obaranju američkog predsedničkog aviona za vreme Bila Klintona. Musai je potvrdio da su članovi vladajuće familije Saudijske Arabije finansirali Al Kaidu i da je on lično primao novac i vodio evidenciju o donatorima, među kojima su bili zvaničnici konzervativne monarhije. Da li je nešto od ovoga istina? Da li je tačno da ga je jedan prinčevski par čak i posetio dok se u Oklahomi obučavao za pilota da bi izvodio samoubilačke napade? Moguće je da se deo odgovora nalazi u kongresnom izveštaju o 11. septembru i pogibiji 3.000 ljudi, na onih 28 stranica koje su sklonjene od očiju javnosti. Kako podseća „Njujork tajms”, oznaku poverljivosti još nosi četvrti odeljak izveštaja koji su napisali obaveštajni odbori Predstavničkog doma i Senata. Taj deo materijala odnosi se upravo na zaštitnike Al Kaide. Prema onome što je dosad procurilo u medije, to poglavlje ukazuje na funkcionere vehabijske kraljevine. Nije tajna da ova zemlja danas dotura novac milicijama od Sirije do Libije. Prema oceni Tomasa Lipmana, stručnjaka za moćnu arapsku dinastiju, nafta i zajednički neprijatelji spajaju Rijad i Vašington, ali ih razdvaja odnos prema poštovanju ljudskih prava, zbog čega između dve prestonice postoji „odnos međusobnog gnušanja”.
Porodice žrtava 11. septembra vode spor pred sudom u Njujorku i zahtevaju da se obelodani celokupna dokumentacija, što traže i pojedini kongresmeni. Bela kuća je saopštila da je primila zahtev za otvaranje materijala i da razmatra tu mogućnost, ali da za tako nešto ne postoji krajnji rok. Bivši senator Bob Grejam, koji je u vreme istrage bio na čelu Obaveštajnog odbora Senata, pozvao je na otvaranje poglavlja o Saudijskoj Arabiji, koje je „zatamneo” tadašnji predsednik Džordž Buš. Grejam ističe da se na tim stranama vidi da je Rijad bio saučesnik u zaveri protiv SAD. Članovi porodica poginulih u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji tvrde da ni vlada Baraka Obame ne otkriva sve detalje izveštaja jer je Rijad politički i ekonomski saveznik njihove zemlje. Koliko je zalivska monarhija bogata naftom bitna za SAD, videlo se i po tome što je Obama nedavno otišao da oda počast preminulom kralju Abdulahu i sretne se sa naslednikom trona Salmanom. Ovde treba primetiti da se Obama nije pojavio na obeležavanju godišnjice oslobađanja Aušvica niti na pariskom maršu solidarnosti sa redakcijom „Šarli ebdoa”.
Ipak, pojedini stručnjaci smatraju da je upiranje prstom u Rijad neosnovano i nelogično. Osim kongresnog izveštaja iz 2002, tragedijom se dve godine posle toga bavio i izveštaj nacionalne komisije koja nije uspela da direktno poveže 19 otmičara aviona i kuću Sauda. Ipak, ona je ukazala na to da je moguće da su prinčevi bili mecene pojedinim organizacijama koje su novac preusmerile Al Kaidi.
Kako podseća „Njujork tajms”, Saudijska Arabija je tokom osamdesetih i devedesetih sponzorisala muslimanske borce od Bosne do Kabula. Na njima nije štedeo ni današnji kralj Salman. SAD i Rijad podržavali su mudžahedine koji su se u Avganistanu borili protiv sovjetskih snaga da bi 1988. formirali Al Kaidu, koja je napadala ne samo SAD već i Saudijsku Arabiju. Zbog toga Bernard Hejkel, profesor srednjoistočnih studija na Prinstonu, kaže da nema logike da je Rijad trpao novac u džepove militanata koji su dinastiju proglasili za neprijatelja. Čarls Frimen, američki ambasador u Rijadu od 1988. do 1992. godine, kaže da je saudijski režim bio popustljiv prema religijskom ekstremizmu do devedesetih, ali ne i kasnije, jer je Bin Laden napadao i teritoriju kraljevine.
Amerika i njen značajni snabdevač crnim zlatom danas važe za partnere i u borbi protiv terorizma: Rijad se priključio međunarodnoj koaliciji za rat protiv Islamske države. Posle svega, razumljiva je nezainteresovanost Vašingtona da mnogo talasa oko 11. septembra. Bezvoljnu Belu kuću sigurno neće podstaći ni republikanska većina na Kapitol hilu. Republikanac Ričard Ber, predsedavajući Obaveštajnog komiteta Senata, izjavio je da ne shvata šta bi se dobilo otvaranjem pomenutog izveštaja koji, po njemu, pripada istoriji jer, iako je u napadima učestvovala „neka muslimanska zemlja”, to nema veze sa današnjim trenutkom.
----------------------------------------------------------
Prinčevi koje je Musai imenovao kao sponzore Al Kaide:
1. Bandar bin Sultan (65) veoma je blizak sa nekadašnjim predsednicima, Džordžom Bušom i Džordžom Bušom mlađim. Bio je ambasador u SAD od 1983. do 2005, a potom i šef obaveštajne službe. Osmislio je plan rušenja sirijskog predsednika Bašara el Asada i vrši stalan pritisak na SAD da odustanu od nuklearnih dogovora sa Iranom.
2. Turki el Fejsal (69) takođe je bio prvi diplomata u Vašingtonu, od 2005. do 2007, dok je tajnom službom gospodario od 1977. i 2001. Tada je bio zadužen i za odnose sa Osamom bin Ladenom i njegovom organizacijom. Kazao je da je optužbu o saradnji sa Al Kaidom doživeo kao „šamar”.
3. Alvalid bin Talal (59) najbogatiji je princ, sa kapitalom u „Tajm Vorneru”, „Tviteru” i „Eplu”, a donedavno i u medijima Ruperta Merdoka. Rudolfu Đulijaniju je ponudio deset miliona dolara za obnovu Kula bliznakinja, ali je tadašnji gradonačelnik Njujorka odbio poklon zbog prinčeve kritike na račun politike SAD na Bliskom istoku.
J. Stevanović
objavljeno: 07.02.2015.
