Izvor: Politika, 12.Maj.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudari činjenica
Dilema da li ćemo biti bezbedniji posle ubistva Osame bin Ladena
Iako još nismo našli odgovore za rastuća svakodnevna iskušenja, dobili smo novu, dalekosežnu, pitalicu: da li ćemo biti bezbedniji posle ubistva Osame bin Ladena ili slede još nemilosrdniji atentati njegovih osvetnika širom sveta?
Optimisti slute da će akcija američkih komandosa, na startu ove decenije, poboljšati situaciju u svetu bar onoliko koliko se ona pogoršala u prvoj godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošle dekade, kada su otetim putničkim avionima Al Kaidini operativci udarili na ciljeve u Njujorku i Vašingtonu. Pesimistima se, na osnovu istih okolnosti, čini da samo ulazimo u novu fazu primene doktrine „oko za oko, zub za zub”.
Pokušao bih da pojačam istanjene redove realista. Onih koji smatraju da smo izmakli vladavini krajnosti.
Među takvima je španska novinarka i književnica Rosa Montero. U „Paisu” potvrđuje da stvarnost nije ni bela ni crna, već siva. Pa da se, tako, ona „raduje smrti Bin Ladena”, ali da joj se, istovremeno, čini da pomenuta eliminacija „ne može da vodi ničemu dobrom”. Živimo u dobu u kome su „sva rešenja konfliktna” i unutar sebe, zaključuje.
Sudara činjenica je na pretek. Odstranjenjem „državnog neprijatelja broj jedan” nije dovoljno da se Amerika oseća spokojnije, jer se koreni terorizma nalaze u sistemima glavnih vašingtonskih azijskih saveznika, Saudijskoj Arabiji i Pakistanu, ističe uticajni Tomas Fridman u „Njujork tajmsu”.
Paradoks je, po njemu, nastao u „lošim nagodbama” Vašingtona, čija je bezbednosna saradnja sa „petrolejskom dvorom” i „nuklearnim generalštabom” doprinela da oni na svojim teritorijama odgajaju ili održavaju teroriste kao deo unosnog strateškog biznisa.
Bin Laden nije bio verski inovator već produkt saudijske ideološke fabrike vehabija koja, uz državnu potporu, izvozi džihadiste, kakvi su bili i akteri atentata na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, ocenila je saudijska naučnica Mej Jamani, nastanjena u Londonu. Uprkos savezništvu sa Amerikom, naglasila je napisom koji je objavio bejrutski „Dejli star”, u Saudijskoj Arabiji opstaje rezervat potencijalnih terorista.
A armija Pakistana se nije ni trudila da pronađe Bin Ladena jer pošto joj se isplatilo da potraga za njim traje što duže, jer su tako uvećavali finansijsku podršku iz Amerike, smatra „Njujorkerov” proučavalac Lorens Rajt. Dobijeni novac preusmeravali su, nastavlja, za jačanje oružanih snaga protiv susedne Indije.
Hvatanje Bin Ladena „nije bilo veliki prioritet” ni Amerikancima kad su izvršili invaziju, predvodeći koaliciju, sa mandatom Saveta bezbednosti, na Avganistan, tvrdi antiteroristički specijalista i poverenik četiri šefa Bele kuće (pre Baraka Obame) Ričard Klark. U intervjuu „Špiglu” ističe da je Vašington „strahovao za živote svojih ljudi” pa je potragu poveravao Avganistancima kojima je, opet, prvenstveno bilo stalo da sačuvaju dobro plaćeni posao tragača, pa nisu ni nastojali da otkriju vođu Al Kaide.
Uz ovakve računice, čudno izgleda jedino to da je uopšte Bin Laden dolijao. Valjda su se druge opasnosti toliko namnožile – pogotovu za socijalni mir i opstanak vlasti u ekonomskoj krizi – da je on najzad postao najlakše dostižna strateška meta.
U svetu sa tušte i tma potraga za optuženicima, ovakav epilog bi mogao da ima zarazno dejstvo. Sa Bin Ladenom je nestao, naime, glavni osnov za, na raznim stranama popularisanu, tezu o „nedostižnim beguncima”, proisteklu iz svakojakih loših nagodbi…
Momčilo Pantelić
objavljeno: 13.05.2011.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden
