Izvor: Politika, 04.Maj.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrt Bin Ladena šansa za rasplet u Avganistanu
Vašington pokušava da ubistvo vođe Al Kaide iskoristi kao povod da izađe iz nepopularnog rata. – Neprijatna pitanja Pakistanu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Likvidacija Osame bin Ladena, ključni cilj Amerike još od 11. septembra 2001, prilika je i za strateški zaokret u Avganistanu, zemlji koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Amerika okupirala upravo u nameri da uhvati šefa Al Kaide i onesposobi njegovu organizaciju.
Debata o tome da bi nesumnjivi uspeh američkih obaveštajaca i komandosa mogao da bude iskorišćen i za izlazak iz nepopularnog rata i u svakom slučaju dugoročno neodržive situacije u kojoj su SAD: da dve muslimanske zemlje okupiraju, a treću bombarduju – već je počela na ovdašnjoj sceni. „Smrt Bin Ladena je početak završnice u Avganistanu”, citira „Vašington post” jednog višeg funkcionera Obamine vlade. „To sve menja”, dodaje ovaj zvaničnik čije se ime, uobičajeno za ovakve situacije, ne otkriva.
Po drugom takođe visoko pozicioniranom izvoru prestoničkog dnevnika, likvidacija u Pakistanu „pruža priliku za pomirenje koja dosad nije postojala”, zbog čega su u Vašingtonu već u toku „strateška zasedanja” čiji je cilj da se najnoviji obrt iskoristi kao „varnica koja bi potpalila mirovne pregovore”.
„Strategija za pomirenje” već postoji i zvanično ju je odobrio Obamin Savet za nacionalnu bezbednost. O tome je Mark Grosman, diplomata koji je nasledio Ričarda Holbruka na mestu specijalnog izaslanika za Avganistan i Pakistan, u utorak već vodio razgovore u Kabulu i Islamabadu. On, pakistanski državni sekretar za spoljne poslove i zamenik avganistanskog šefa diplomatije tom prilikom su se konstituisali kao „grupa za pospešivanje procesa za pomirenje i mir u Avganistanu”.
Iako je na putu ka ostvarenju ovog cilja još puno prepreka, mnogo toga ukazuje da je priprema terena počela i pre nego što su američki specijalci obavili svoj posao u Abotabadu. U tom pogledu indikativna je analiza agencije „Stratfor”, koja ukazuje da su nedavno objavljene rokade u američkom vojnom i obaveštajnom vrhu – premeštanje trenutno glavnokomandujućeg u Avganistanu, generala Dejvida Petrausa na mesto šefa CIA, dok njen sadašnji direktor Leon Paneta postaje sekretar za odbranu umesto Roberta Gejtsa (koji je taj posao obavljao i u Bušovoj vladi) – ustvari u funkciji zaokreta u američkoj strategiji.
Smrt Bin Ladena omogućava da se kaže kako je „misija završena” i da Al Kaida nije više ona pretnja kakva je bila. Petraus, kao arhitekta i glavni realizator američkog ratnog plana za Avganistan svojim odlaskom takođe šalje poruku da je posao obavljen. Amerika sada ima izgovor i da odustane od skupog i uglavnom jalovog posla „izgradnje nacije” u Avganistanu i zemlju, zadržavajući je nominalno u svojoj orbiti (sa simboličnim vojnim prisustvom), prepusti njoj samoj.
U tome je zasad glavna prepreka – Pakistan. Od glavnog regionalnog saveznika u „ratu protiv terora” trenutno se traže verodostojni odgovori na neprijatna pitanja da li zaista nije znao da američki neprijatelj broj jedan boravi na samo sat vožnje od Islamabada. Kako je moguće da nisu znali ko stanuje u kućerini na samo kilometar od vojne akademije – a ako zaista nisu znali, zašto nisu znali?
U Kongresu su već glasni zahtevi da se preispita pomoć Pakistanu – za ovu godinu Obama je u tu svrhu tražio tri milijarde dolara. Tvrdnje da Islamabad igra dvostruku igru, da je saveznik i SAD i njenih neprijatelja, potkrepljene su i uverljivim dokazima, među kojima je ovaj najnoviji zaista teško ignorisati.
Veze sa talibanima, koje je, uostalom, osnovala i opremila vojna obaveštajna služba Pakistana, Islamabadu su poluga da bude faktor raspleta i zaštiti svoje interese, sprečavajući da taj sused posle američkog povlačenja postane sfera uticaja Indije. Sa druge strane, kao velika muslimanska zemlja (170 miliona stanovnika), koja je na strateškom prostoru, a uz to i jedina u islamskom svetu posednik nuklearnog oružja, svesna je da Amerika ne sme sebi da dozvoli da je otuđi.
Iz Islamabada su zato u poslednja dva dana stizale poruke i zaoštravanja i pomirenja – baš kao i one slate iz Vašingtona. Formulu pomirenja u Avganistanu Amerika ne može da pronađe bez učešća Pakistana, i toga su očigledno, uprkos trenutnom zahlađenju, svesne obe strane.
------------------------------------------------
Obaveštajno blago
Vašington – Iz kuće u kojoj je likvidiran Osama bin Laden, američki komandosi su odneli pet kompjutera, deset hard diskova i više od stotinu različitih memorijskih jedinica, piše „Volstrit džornal”. Ovo nesumnjivo obaveštajno blago već analiziraju timovi CIA, očekujući da dođu do podataka koji bi omogućili potpuno onesposobljavanje Al Kaide i hvatanje ili likvidiranje Bin Ladenovog zamenika i kompletnog prvog ešelona njenog rukovodstva. Prema nekim procenama, korist od zaplenjenog materijala za nacionalnu bezbednost moga bi da bude veća od samog ubistva Bin Ladena.
--------------------------------------------
Kuća bez mnogo luksuza
Vašington – Stambeni kompleks u Abotabadu u kome je boravio šef Al Kaide, vlasništvo je Ašada Kana, etničkog Paštuna (pleme sa obe strane pakistansko-avganistanske granice), koji je poreklom upravo sa pakistanskog dela pograničnog područja, pokazuje lokalna imovinska evidencija. Od lokalnog življa, sa njim su kontakte imali samo vlasnici menjačnica. Sudeći po TV snimcima, iako veliko zdanje, ono ne liči na „kuću od milion dolara”. Spolja je prilično zapuštena, a nema ni znakova luksuza, poput klima uređaja na prozorima koji bi stanare rashlađivali tokom vrelih leta. Kuća je na velikom placu od 40 ari, a na imanju su držane i dve krave. Lokalno stanovništvo je pretpostavljalo da u njoj živi neki „kontroverzni biznismen” iz pograničnog područja.
Milan Mišić
objavljeno: 05.05.2011.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden
