Izvor: Politika, 08.Maj.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slike usamljenog teroriste
Nastojanja američkih funkcionera da Osamu bin Ladena predstave kao aktivnog komandanta Al kaide u kontrastu sa prizorima sa zaplenjenih video traka
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Fascinacija Osamom bin Ladenom, američka i globalna, ne smanjuje se ni sedam dana od njegove smrti. Samo tokom jučerašnjeg dana ”Gugl” je evidentirao više od 80.000 medijskih tekstova o njemu – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovoga puta povodom pet ”kućnih” video snimaka koje su američki komandosi zaplenili posle likvidacije ”teroriste broj jedan”.
Sa tih traka, objavljenih bez tona i prevoda, dobija se sasvim drugačija slika čoveka koji je bio ovaploćenje svog zla islamskog ekstremizma: izranja portret jednog usamljenog i izolovanog čoveka. Nema na tim snimcima ničega od oreola kojeg su Bin Ladenu iznad glave stavili njegovi sledbenici (pa i protivnici): neustrašivog borca, harizmatične ličnosti koja stoički živi negde u nekoj pećini, okružen telesnom gardom čiji su pripadnici spremni da za njega bez premišljanja daju sopstvene živote.
Umesto toga, video se prizor vođe Al kaide umotanog u ćebe, sa vunenom kapom na glavi, kako, sedeći na podu, sa daljinskim upravljačem u ruci prebira po kanalima malog televizora, smeštenog na nevelikom, očigledno klimavom stolu, dok sa zida visi mnoštvo kablova. Vidi se da gleda i vesti o sebi, ali ceo snimak ostavlja utisak i da se dosađuje.
Prostorija u kojoj boravi je daleko od luksuza: cela kuća, prema onome što su uhvatile kamere posle odlaska američkih komandosa koji su odneli njegovo telo, ostavlja utisak jednostavnosti i zapuštenosti. Imala je desetak spavaćih soba raspoređenih na tri sprata (treći je dozidan naknadno, mimo prvobitnog projekta i dozvole), od kojih su neke imale sopstvena kupatila i kuhinje.
Nema ni rashladnih uređaja, iako su leta u Pakistanu veoma vrela. Tvrdi se da je postoje instalacije centralnog grejanja, ali se na njemu, sudeći po slici Bin Ladena umotanog u ćebe, štedelo.
Samo na jednom snimku on međutim ”liči na sebe”, kada, u beloj tuniki sa zlatnim trakama, pred kamerom uvežbava jedan od govora u kome napada Ameriku i kapitalizam.
Živeo je sa tri žene, daleko mlađe od njega – u trenutku pogibije imao je 54 godine. Najviše u vestima od njih je Ahmed Abdul Fata (29), za koju se tvrdi da mu je poklonjena kad je imala samo 15. Ona je pakistanskim islednicima kazala da za pet godina nijednom nije izašla iz kuće.
Pa i sam Bin Laden je bio u nekoj vrsti samonametnutog kućnog pritvora, ako se izuzmu redovne dnevne šetnje po dvorištu koje su registrovali osmatrači CIA iz obližnjeg sopstvenog skrovišta, mada ni u jednom momentu nisu bili sigurni da je taj visoki čovek bio baš Bin Laden.
U kući je bilo i desetak dece (pominju se brojke od 9 do 12), koja takođe nisu izlazila: u jednoj od soba u kući za njih je bila improvizovana učionica, u kojoj su ostali udžbenici na arapskom. Ne zna se da li su sva Bin Ladenova. On se inače ženio šest puta (i u međuvremenu razvodio), pošto mu vera dozvoljava da ima samo četiri supruge.
Uprkos svemu ovome, američki funkcioneri su objavljivanje ovih video snimaka ispratili objašnjenjima kako su oni novi dokaz da Bin Laden nije bio samo figura, i isključivo strateg, nego i aktivni komandant Al kaide, dok je kuća proglašena ”komandni i kontrolni centar”.
Iznenađujuće je i da ni on ni oni oko njega nisu bili pripremljeni za napad kakav su izveli američki specijalci: u kući nije bilo nikakvih rezervnih izlaza, tunela za bekstvo ili ”tajne sobe” za sakrivanje, što je u kontrastu sa nekadašnjim skloništima u pećinama Tora Bore, planinskog područja u Avganistanu, uz samu pakistansku granicu.
Uprkos tome, odlazeći direktor CIA Leon Paneta tvrdi da ”materijal nađen u boravištu dodatno potvrđuje koliko je važno biti pronaći Bin Ladena”.
To mišljenje ne deli Žil Kepel, profesor bliskoistočnih studija sa Instituta za političke studije u Parizu, koji u komentaru za ”Njujork tajms” tvrdi da je Osama bin Laden već bio politički mrtav pre nego što je i fizički likvidiran. ”Da je ubijen dok je predsednik bio Džordž Buš, mogao je da postane ikona i mučenik antizapadnih pokreta u celom muslimanskom svetu, ali ti dani su prošli. Malo ko danas na arapskim ulicama mari za čoveka koji doneo samo pustoš u regionu, isprovocirao ulazak Amerike u dva rata i iznad svega ojačao baš one vladare koje su islamisti najviše želeli da svrgnu.”
”On nije nudio ništa osim mržnje prema Zapadu”, zaključuje profesor Kepel. ”Bin Ladenovi naslednici još mogu da izazivaju štetu, ali su izgubili politički zamah”.
Milan Mišić
objavljeno: 09.05.2011.
