Izvor: Politika, 18.Maj.2013, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv Al Kaide još 20 godina
Pentagon traži da se ne menja pravni osnov za „rat protiv terora”, uprkos tvrdnjama da je posle likvidacije Osame bin Ladena njegova organizacija onesposobljena
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američki rat protiv Al Kaide mogao bi da potraje još dve decenije, a „rat protiv terora”, započet posle 11. septembra 2001, možda i unedogled – procena je visokog funkcionera Pentagona izneta u Kongresu.
Senatski komitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za oružane snage u četvrtak je održao raspravu u kojoj je pomoćnik sekretara odbrane za specijalne operacije Majkl Šihan zatražio da se ne menja pravni osnov koji je bio pokriće za invaziju na Avganistan, čiji je tadašnji talibanski režim pružao gostoprimstvo i sarađivao sa Osamom bin Ladenom.
Vođa Al Kaide je likvidiran u maju 2011, u specijalnoj akciji američkih komandosa u Pakistanu, posle čega su gotovo svi američki funkcioneri, uključujući i predsednika Obamu, izjavljivali da je glavnoj terorističkoj organizaciji zadat odlučujući udarac i da je ona onesposobljena, što je bio zvanični ratni cilj avganistanske intervencije.
Ali „rat protiv terora” nije prestao, pošto su u međuvremenu nikle mnoge filijale Al Kaide, od kojih je najaktivnija „Al Kaida Arabijskog poluostrva”, čija je baza u Jemenu. Nije dobijen ni rat protiv talibana, koji su danas gerila i čiju ideologiju prihvataju i neke terorističke organizacije u Pakistanu.
Zbog toga je u debati u pomenutom kongresnom komitetu postavljeno pitanje da li je odluka Kongresa (koji po Ustavu jedini proglašava rat) iz 2001, sa zvaničnim nazivom „Ovlašćenje za upotrebu vojne sile” (protiv Al Kaide) istovremeno i ovlašćenje i za rat protiv njenih filijala, dakle i za raketiranje iz bespilotnih letelica („dronova”) džihadista u Jemenu, Maliju, Somaliji, Libiji, pa i Siriji, za slučaj da se tamo otkrije prisustvo Al Kaide. „Zakon nam zasad služi sasvim dobro”, rekao je u svom svedočenju Majkl Šihan, konstatujući da je Nusra front, jedna od sirijskih pobunjeničkih grupa, džihadistička ispostava i da protiv nje može da bude upotrebljena vojna sila.
Neki kongresmeni međutim smatraju da današnji islamistički neprijatelji Amerike nemaju veze sa onim iz 2001, i da zbog toga za borbu sa njima treba obezbediti novo pravno pokriće.
Ovakvom stavu se međutim suprotstavljaju organizacije za ljudska prava, smatrajući da bi novi zakon praktično ozvaničio „permanentni rat” protiv terorizma, u čije ime se iz godine u godinu krnje građanska prava Amerikanaca. Najnovija inicijativa u tom pogledu je zahtev Ef-Bi-Aja da bez posebnih sudskih naloga, u ime nacionalne bezbednosti, presreće sve internet komunikacije.
Za promenu pravnog osnova založio se i jedan od republikanskih „jastrebova” senator Džon Mekejn, obrazlažući to „dramatično promenjenim okolnostima u ratu protiv muslimanskog ekstremizma, Al Kaide i drugih”. Njegov kolega, nezavisni senator iz Mejna Angus King takođe smatra da zakon iz 2001. uopšte ne pominje „pridružene snage” Al Kaide.
Među Obaminim saradnicima postoji široki konsenzus za procenu da će rat protiv militantnog islama, koji ugrožava bezbednost Amerike, potrajati bar još deceniju, uprkos predsednikovoj rešenosti da borbene aktivnosti u Avganistanu okonča do kraja 2014. i tamo ostavi samo simbolično vojno prisustvo (pod uslovom da se o tome postigne sporazum sa vlastima u Kabulu).
M. Mišić
objavljeno: 18.05.2013.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden
