Izvor: Politika, 10.Maj.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak kraja rata
Povlačenje iz Avganistana koje počinje u julu biće po svoj prilici mnogo skromnije od očekivanja podstaknutih ubistvom Osame bin Ladena
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pentagon je već sačinio preliminarni predlog za početak povlačenja iz Avganistana koje je predsednik Barak Obame najavio za jul. Ali brojevi iz tog predloga – u prvi mah samo 5.000 ljudi – razočaravajuće su za mnoge koji su uvereni da je likvidacija Osame >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bin Ladena stvorila uslove za mnogo radikalnije dezangažovanje Amerike iz već najdužeg rata u njenoj istoriji.
Prema pomenutom predlogu, čije detalje objavljuje „Volstrit džornal”, do kraja godine Avganistan bi napustilo još 5.000 vojnika. Obamin plan inače predviđa da američka ratna dejstva prestanu krajem 2014, kada bi celokupnu brigu o bezbednosti preuzeli avganistanska vojska i policija.
U Avganistanu je sada 99.800 američkih vojnika i osoblja za podršku, kao i 40.000 pripadnika „koalicije voljnih”, iz zemalja NATO-a i Partnerstva za mir. Oni tamo vode istinski „asimetrični rat”: procene su da u redovima pobunjenih talibana nema više od 10.000 boraca, od čega je samo oko 3.000 u stalnoj formaciji.
Oni su upravo započeli „sezonu ratovanja” posle duge zimske pauze, dvodnevnom, prilično organizovanom ofanzivom na jugu, gde su im najveća uporišta. Ofanziva je, kako se javlja, odbijena.
Plan Pentagona, koji još nije dostavljen Beloj kući, pa je prema tome podložan reviziji, predviđa da umanjenje od 10.000 ne poremeti bitno borbenu gotovost, pošto bi veliki deo onih koji bi se do kraja ove godine vratili kući bili iz redova „logističara”. Takvih je dosta, jer američke baze u Avganistanu sada zapošljavaju veliki broj ljudi na održavanju u surovim lokalnim uslovima, bez elementarne infrastrukture poput struje i tekuće vode.
Obama je međutim već izložen pritiscima dva suprotstavljena tabora: jedni traže da izađe iz nepopularnog i skupog rata, koji je nasledio, ali potom – slanjem dodatnih 30.000 vojnika prošle godine – i „usvojio”. Oni smatraju da odlazak sa scene vođe Al Kaide omogućava brzo i gotovo kompletno povlačenje, dok drugi tabor upozorava da bi tako nešto bilo nepromišljeno i po interese SAD veoma štetno.
Predsednik je upravo dobio pismo osam kongresmena iz obe partije – redak primer sloge demokrata i republikanaca – koji ga pozivaju da povuče celokupni kontingent i da preispita politiku skupe „nacionalne izgradnje” u Avganistanu, smatrajući da to više „nije najbolji način da se Amerika brani od terorističkih napada”.
Kongresmeni skreću pažnju i na finansijski teret rata – dve milijarde dolara nedeljno, uz 386 milijardi koliko je dosad već potrošeno, kao i ono što će biti obaveze i posle odlaska. „Svaki dolar tamo potrošen povećava američki deficit”, napisali su u svom pismu predsedniku u kojem mu skreću pažnju i na rezultate istraživanja javnog mnjenja po kojima 64 odsto Amerikanca smatra da rat ne vredi para koje se za njega daju.
Amerika zaista „ratuje na kredit”: zvanični račun njenog ratovanja u Iraku i Avganistanu je 1,2 hiljade milijardi, mada neki ekonomisti, poput Džozefa Štiglica, iznose kalkulacije po kojima je za to potrošeno čak tri puta više. Obamina vlada će do početka avgusta dostići zakonski limit svog zaduživanja, a republikanci svoj glas za njegovo povećavanje već uslovljavaju kresanjem troškova države koja se mere hiljadama milijardi.
Tempo povlačenja iz Avganistana uslovljen je i napretkom oko postizanja strateškog sporazuma sa Kabulom, čija je prva reakcija posle likvidacije Bin Ladena – da je to prilika da SAD zauzmu čvršći kurs prema Pakistanu, zbog njegove podrške talibanima.
Pregovori o strateškom partnerstvu za period posle 2014. nisu mnogo uznapredovali, ali je novostvorena situacija predsedniku Karzaiju i proameričkoj struji oko njega (postoji i druga, koja je za pakistanski predlog većeg oslanjanja na Kinu), poslužila da iznese svoja viđenja tog aranžmana, pre svega njegovog finansijskog dela.
Avganistanski pregovarači pre svega insistiraju da Amerika garantuje da će bar 80 odsto od milijardi dolara američke pomoći biti distribuirano preko računa vlade u Kabulu, uz obavezu da Vašington nastavi da plaća i avganistansku vojsku i policiju.
M. Mišić
objavljeno: 11.05.2011
