Izvor: Politika, 16.Jun.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrtav Bin Laden zavadio SAD i Pakistan
Pohapšeni svi pomagači CIA u otkrivanju i likvidaciji vođe Al Kaide, a odnosi Vašingtona i Islamabada na najnižoj tački od 2001.
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Odnosi Amerike i Pakistana, koji su oduvek bili brak sa malo ljubavi, a mnogo računa, dospeli su na najnižu tačku od kako su 2001. postali saveznici u „ratu protiv terora”, konstatuju u poslednja dva dana ovdašnji mediji.
Najnoviji povod za zaoštravanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je hapšenje 40 ljudi koji su u Pakistanu na razne načine bili pomagači – ili su za to osumnjičeni – CIA da otkrije i likvidira vođu Al Kaide Osamu bin Ladena. Među njima je i jedan pakistanski major, čija je kuća bila u neposrednoj blizini Bin Ladenovog skrovišta, i koji je navodno bio plaćen da osmatra ko tamo sve dolazi i odande odlazi, da fotografiše i sve to dostavlja američkoj obaveštajnoj službi.
Uhapšen je čak i lokalni seljak koji je Bin Ladenovu kuću snabdevao mlekom, kao i mnogi drugi koji su na neki način mogli da budu u funkciji tajne operacije američkih specijalaca. Funkcioneri lokalne policije Abotabada dobili su premeštaj, a vojna obaveštajna služba je zaplenila svu dokumentaciju iz zemljišnih knjiga o toj kući, ispred koje neprestano stražari jedna vojna jedinica.
Kako iznose „Njujork tajms” i „Vašington post”, vodeći dnevnici sa dobrim vezama u vladi, ali i dopisnicima u Islamabadu, šef pakistanske armije general Ašfak Kajani i šef vojne obaveštajne službe general Šuđa Paša, pod velikim su pritiskom iz redova pukovnika da zaoštre svoj stav prema Americi i čak otkažu vojnu saradnju, koja je jedan od ključnih elemenata strategije Vašingtona za privođenje kraju već desetogodišnjeg rata u susednom Avganistanu.
Odnosi su na strmoj silaznoj putanji već mesec i po dana, od momenta kada je obelodanjeno da su američki komandosi bez znanja pakistanskih civilnih i vojnih vlasti izvršili prepad na kuću koja se nalazila u gradu sa čak tri garnizona, samo pedesetak kilometara od prestonice, Islamabada, i likvidirali vođu Al Kaide.
U Pakistanu je to doživljeno kao „poniženje” i dosad najdrastičniji atak na njegov suverenitet. Posle ovog događaja učestali su zahtevi da SAD obustave svoje tajne operacije na pakistanskoj teritoriji, a pre svega misije bespilotnih aviona koji raketiraju kuće osumnjičenih pripadnika talibana i saradnika Al Kaide.
Mnogim operativcima CIA i Pentagona poništene su boravišne vize, a prekinut je i program obuke pakistanskih vojnika za akcije protiv islamskih ekstremista u pograničnom području.
Procenjuje se da je motiv Pakistanaca da se sa jedne strane ublaži nezadovoljstvo u javnom mnjenju koje je ogorčeno zbog toga što su Amerikanci svoju spektakularnu akciju izveli doslovno ispred nosa njihovih generala, a sa druge da se stišaju sve glasnija gunđanja oficira nižeg ranga, nezadovoljnih „podaničkim” odnosom njihovih komandanata prema Americi.
Ovako oštro kritikovanje vojnog vrha, koji je u 64-godišnjoj istoriji Pakistana nekoliko puta pučevima preuzimao vlast, nešto je sasvim novo u ovoj po mnogoljudnosti drugoj muslimanskoj zemlji (170 miliona stanovnika), a uz to i jedinoj u islamskom svetu koja poseduje nuklearni arsenal.
Kako piše jučerašnji „Njujork tajms”, general Ašfak Kajani, koji je na čelu vojske od 2007, čak se bori za opstanak na ovom položaju, suočen sa nezadovoljstvom ostalih 10 generala, pripadnika 11-članog generalskog kolegijuma koji o ključnim pitanjima vojne (i državne) politike odlučuje konsenzusom. Pominje se čak i „puč pukovnika”, koji je malo verovatan, ali senzacija da se o tome uopšte govori.
Odlazeći direktor CIA Leon Paneta prošlog vikenda je vanredno bio u Islamabadu, gde mu je nedvosmisleno saopšteno da „nezavisne” američke operacije u Pakistanu moraju da se obustave.
Do najnovijeg zaoštravanja dolazi u izuzetno delikatnom momentu za Vašington, kada Obamin ratni štab vaga da li da posle likvidacije Osame bin Ladena ubrza povlačenje iz Avganistana, gde se sada nalazi 100.000 američkih vojnika, a čiji je početak najavljen za 1. jul.
Ovde niko ne sumnja da Pakistan mora da bude važan akter svakog mirovnog sporazuma za Avganistan, s obzirom na njegovu „dvostruku igru” u avganistanskom građanskom ratu: s jedne strane je američki saveznik (iz Vašingtona u tu svrhu dobija oko dve milijarde dolara pomoći), a sa druge je glavni sponzor i zaštitnik talibana. Ovde nije prošlo neprimećeno da je u talasu antiameričkog raspoloženja pokrenutom posle akcije u Abotabadu malo pažnje obraćano na činjenicu da je Bin Laden sasvim komotno živeo kao komšija pakistanske vojske.
Odlazeći sekretar za odbranu Robert Gejts (penzioniše se krajem ovog meseca, na njegovo mesto dolazi Leon Paneta), izjavio je u sredu u Kongresu da uprkos poremećaju u odnosima SAD moraju da rade sa Pakistanom, jer je „nepoverenje između saveznika realnost globalne diplomatije”.
Milan Mišić
objavljeno: 17.06.2011.
