Izvor: Politika, 02.Maj.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bin Laden ili mandat
Iako bez vojnog iskustva, Barak Obama je pre godinu dana pokazao da ima više „petlje” od svojih iskusnijih saradnika, ministra odbrane i potpredsednika
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dok predsednik Barak Obama nastoji da izvuče maksimalnu političku „kilometražu” na godišnjicu likvidacije Osame bin >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ladena, protivnici mu to zameraju smatrajući da je taj događaj više „uspeh Amerike” nego njegov, kao i da je on samo dovršio ono što je započeto pod njegovim prethodnikom Džordžom Bušom.
Ali analize koje se objavljuju poslednjih dana ipak ukazuju da je eliminacija šefa Al Kaide, zaslužnog za pogibiju 3.000 Amerikanaca 11. septembra 2001, bila rezultat nove odlučnosti i u krajnjem ishodu političke hrabrosti baš Obame, pre svega u ulozi vrhovnog komandanta. Jer pre godinu dana, on je pokazao da ima više „petlje” od svojih iskusnijih saradnika, tadašnjeg ministra odbrane Roberta Gejtsa i potpredsednika Džoa Bajdena, koji su ga savetovali da se ne upušta u avanturu u kojoj su po njihovim procenama rizici bili veći od eventualne dobiti.
U momentu kada je Obama preuzeo poluge izvršne vlasti od Džordža Buša mlađeg, tragovi o boravištu Osame bin Ladena bili su već prilično hladni, ukazuje analiza, zasnovana na više od 100 sati razgovora sa funkcionerima Bele kuće, CIA i Pentagona, koju objavljuje nedeljnik „Tajm”. Prvo naređenje novog predsednika novoimenovanom direktoru CIA Leonu Paneti bilo je, prema ovom izvoru, da likvidacija ili zarobljavanje OBL-a, kako je vođa Al Kaide oslovljavan u službenim komunikacijama, bude glavni prioritet „rata protiv terora”, odnosno nacionalne bezbednosti.
U tom momentu, poslednje poznato boravište OBL-a u dosijeima američkih službi bilo je Tora Bora, planinski kompleks na avganistanskoj strani pograničnog područja sa Pakistanom, gde je lociran, ali iz ne do kraja objašnjenih razloga ne i uhvaćen, još 2001.
Sa prvom novom vešću – da je CIA u Abotabadu, na severoistoku Pakistana, gde se nalazi glavna vojna akademija, otkrila kuću u kojoj boravi glavni kurir preko koga OBL održava veze sa organizacijom, kloneći se svih elektronskih komunikacija da ih američke službe ne bi presrele – Paneta je kod Obame došao tek u avgustu 2010.
Uz tu vest išla je i procena da je verovatnoća da tamo boravi i najtraženiji čovek sveta, bila „60 odsto”. Od tog momenta, Obama je suočen sa nekoliko dilema.
Prva je bila – kada da udari? Svako odlaganje povećavalo je šanse da OBL, ako je tamo, „namiriše” da je otkriven i pobegne, što bi predsednika onda izložilo optužbama da je oklevao dok mu je državni neprijatelj broj jedan bio na meti.
Druga je bila – kako da udari. Na raspolaganju je bilo nekoliko opcija. Među prvima je bila upotreba bespilotne letelice („drona”) opremljenog raketama „helfajr”, koje nose bombe od po 200 kilograma. Sledeća je korišćenje B-92 bombardera iz kojeg bi se ispalile laserski navođene jednotonske bombe. Taj plan je podrazumevao da se na kuću isporuče čak 32 ovakve bombe.
Slabosti obe varijante bile su pre svega u krajnjem rezultatu: nije bilo sumnje da bi u oba slučaja kuća bila razorena, a svi njeni stanari pobijeni (u drugoj varijanti stradao bi i komšiluk), ali teškoća je bila kako sigurno utvrditi da li je među žrtvama i OBL? Pakistanska strana sigurno ne bi sarađivala, bilo bi optužbi za kršenje suvereniteta i stradanja civila, dok bi Al Kaida tvrdila da je njen lider i dalje živ.
Razmatrana je i mogućnost zajedničke akcije sa pakistanskom armijom, ali je i ona odbačena, pre svega zbog bojazni da bi neki njeni elementi to otkucali OBL-u, jer je bilo veoma čudno da on pet godina živi ispred nosa vojske, a da ona to ne zna.
Preostala je dakle samo opcija upotrebe komandosa, najrizičnija, ali, i u slučaju uspeha, i najisplativija.
Ali svima je iznad glave, a naročito Obami, visila mogućnost neuspeha. Pred očima je bio fijasko Džimija Kartera prilikom operacije spasavanja američkih talaca iz Teherana u avgustu 1980, što je bio glavni faktor da ne osvoji drugi predsednički mandat.
I ovoga puta svi su bili svesni da je ulog Obamin drugi mandat. Zbog toga je njegov tim prvo nastojao da, sa jedne strane, maksimalno poveća izvesnost da je OBL u Abotabadu (pominje se i mogućnost da je analizirana i lokalna kanalizacija u potrazi za genetskim markerima), a sa druge strane sa celom operacijom bio je upoznat samo najuži krug Obaminih saradnika, u kojem, gotovo do poslednjeg momenta, na primer nije bila i državna sekretarka Hilari Klinton.
Završni dogovor je obavljen 28. aprila. Gejts i Bajden su i dalje bili protiv. Obama je međutim presekao: „Idemo”, kratko je rezimirao.
Kada su se 2. maja komandosi vratili u bazu u Džalalabadu sa lešom OBL-a, prvi koje je Obama obavestio o uspehu bili su njegovi prethodnici – Buš i Klinton. Javnosti je tu vest prvi obelodanio Si-En-En, pet minuta pošto su sa tim bili upoznati članovi Kongresa, a sat pre zvaničnog Obaminog obraćanja naciji.
Načelniku združenog generalštaba admiralu Majku Malenu palo je u dužnost da to saopšti svom pakistanskom kolegi generalu Ašafu Kajaniju. Pakistanac je, kako se opisuje, bio „zaprepašćen”.
----------------------------------------------
Obama u Kabulu
Vašington – U nenajavljenoj šestočasovnoj poseti Avganistanu, predsednik Obama je u noći između utorka i srede u Kabulu sa predsednikom Karzaijem potpisao Sporazum o strateškom partnerstvu, kojim se obezbeđuje američko vojno prisustvo u toj zemlji do 2024. godine.
U potonjem obraćanju naciji (i svetu) iz vojne baze Bagram, u četiri ujutru po lokalnom vremenu, Obama je potvrdio da raniji plan o okončanju rata do kraja 2014. ostaje na snazi, rekavši po prvi put i da se vode direktni razgovori sa talibanima, kojima je „otvoren put prema miru”. Napomenuvši i da je cilj zbog kojeg su SAD ušle u Avganistan – uništenje Al Kaide – godinu dana posle likvidacije njenog vođe Osame bin Ladena, „na dohvatu”, poručio je i da je „vreme da obnovimo Ameriku”.
Milan Mišić
objavljeno: 03.05.2012.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden
