Izvor: Kurir, 10.Maj.2011, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BIN LADEN KOŠTAO SAD SKORO KAO I DRUGI SVETSKI RAT
BEČ - Prošle nedelje, u američkoj akciji ubijeni šef terorističke organizacije Al kaida Osama bin Laden najskuplji je neprijatelj kojeg su do sada imale SAD. Kako prenosi bečki dnevnik “Kronen cajtung”, SAD su samo za lov na ovog pojedinca potrošile 3.000 milijardi dolara.
"Bin Laden je najskuplji državni neprijatelj svih vremena”, navodi se u analizi magazina “Nešenal džurnal” na osnovu procene analitičara ovog lista.
Stručnjaci Tim Fernholc i Džim >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Tankerslej, u svom dokumentu, procenjuju da je lov na Bin Ladena koštao SAD 3.000 milijardi dolara, što je oko jedna petina godišnjeg bruto domaćeg proizvoda te zemlje.
Skuplje od lova na Bin Ladena po SAD bilo je jedino američko učešće u Drugom svetskom ratu, za šta su troškove istoričari i Kongres procenili na 4.400 milijardi dolara.
Učešće u svetskom ratu, posmatrano po brojkama iz privrede, međutim, je omogućilo privredni rast posle “velike ekonomske depresije”. Od tehničkih inovacija, kao što su turbine za avione ili nuklearna energija, čiji razvoj je podstaknut ratnim zbivanjima SAD profitiraju i dan danas.
Veliki trošak za SAD bio je i rat u Vijetnamu koji je koštao američku vladu 738 milijardi dolara, i nije imao nikakve pozitivne ekonomske posledice.
Rat između američkih država - južne konfederacije i severne unije - u drugoj polovini 19. veka, stajao je SAD 280 milijardi dolara, i doneo je kraj ropstva i time integraciju bivših robova u radnička društva, što je, takođe, podstaklo privredu.
Kada je reč o “hladnom ratu”, SAD su u trci za novim naoružanjem i tehnologijom tokom pet decenija potrošile 19 biliona dolara, ali taj novac nije samo bačen kroz prozor, već je doneo revoluciju civilnog života, a jedna od dirketnih posledica toga je, na primer, širenje Interneta.
U analizi "lova" na Bin Ladena dva ekonomska novinara uzeli su u obzir sve podatke od kada su SAD 1998. istog stavile na svoju listu “najtraženijih lica”.
Na listi se nalaze “dva rata koja su trajno vezala po 150.000 vojnika i koštala jednu četvrtinu odbrambenog budžeta, povećani bezbednosni aparat u SAD, koji je ograničio civilne slobode i aktivnosti, najskuplji napad u istoriji SAD, a to je napad na Svetski trgovinski centar 11. septembra, sa štetom od 25 milijardi dolara, u privrednim gubicima u visini od 150 milijardi dolara.
Pored toga uzeti su u obzir za 50 odsto povećani budžet za odbranu zemlje od 2001, povećanje troškova za bezbednost diplomatskih predstavništava i osoblja sa 172 miliona na 2,2 milijarde dolara u poslednjih 10 godina, rastuća cena nafte zbog terorističke pretnje.
Oni dalje navode da, za razliku od ranijih ratova, konflikti u Avganistanu i Iraku nisu doneli nikakve pozitivne efekte po privredu SAD, a ni po ostatak sveta.
Od ratnog pohoda profitirala je samo nekolicina partnera Pentagona i globalna naftna industrija.
Ekonomski podsticaj, prema Fernholcu i Tankersleju, je izostao zato što “rat protiv terorizma” nije doveo do više već do manje stabilnosti u svetu, a sa stabilnim zemljama, sa funkcionišućim vladama lakše je trgovati.
Zaključak analize je da sa 3.000 milijardi dolara SAD nisu “kupile” niti bezbednost niti stabilnost, već samo osećaj da je nešto učinjeno protiv nekoga koji je okarakterisan kao “egzistencijelna opasnost”.
“Pravi državni neprijatelj je tom prilikom ispušten iz vida”, konstatuju Fernholc i Takerslej, citirajući načelnika Generalštaba američke vojske Majka Mulena da je najveća opasnost po nacionalnu bezbednost “zaduženost zemlje”.
Na kraju analize autori ukazuju da će se, ako vlada ne bude restriktivnija u budžetu, narednih 10 godina dug SAD povećati na 9.000 milijardi dolara, čime bi Bin Laden posthumno ipak bio pobednik.
“Time bi se dogodilo ono što je želeo, a to je bankrotstvo SAD”, zaključuju autori.
