Izvor: Blic, 05.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezde kvartova stizale na MTV
Fenomenalna karijera, uz jako malo
koncerata: „Laboratorija zvuka”
Novi Sad - Još od pojave „Rock Around the Clock" Bila Hejlija 1955. godine, talas nove muzike zahvatio je i Novi Sad. Za pola veka, rokenrol je u Novom Sadu iznedrio brojne gradske legende, ali i ostavio značajan pečat u domaćoj popularnoj kulturi. Proučavaoci novosadske scene kažu da je ona i danas izuzetno plodotvorna i osobena, pa se sa pravom može govoriti o zasebnoj rok školi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz koju su prošli i mnogi danas poznati političari, glumci, književnici, slikari, lekari, vozači GSP-a, taksisti...
Rok novinar Bogomir - Bogica Mijatović priča za „Blic" da je krajem pedesetih po igrankama u svim delovima grada bilo prvih pokušaja rok svirki. Momci sa nešto dužim kosama, u sakoima i leptir mašnama, pokušavali su da odsviraju melodije koje su čuli preko radija, a prvi ozbiljniji bendovi počeli su da sviraju sredinom šezdesetih. Prvi je bio „Ritam", a sledili su ih i „Detlići" čuvenog gitariste Pere Bahuna i „Dečaci sa Dunava" koji su čak dobili priliku da slušaocima Radio Novog Sada sviraju obrade britanskih „Šedouza".
Prve zvezde
- Najveće zasluge za razvoj rok scene u Novom Sadu mogu se pripisati Ludvigu Nemečeku, stricu Roberta Nemečeka iz „Pop mašine". On je svirao trubu u operi, ali je, iako džezer, prepoznao novi muzički pravac i imao dovoljno živaca za mlade koji su ulazili u svet te nove muzike. Probe su se održavale u OKUD „Ognjen Prica" u istoimenoj ulici koja danas više ne postoji, gde su svirali prvi bit sastavi - navodi Mijatović, autor „NS Ro(c)kopedije", najobimnije knjige o novosadskoj muzičkoj sceni.
Godine 1967. i 1968. u Novom Sadu ostaće upamćene po pojavi vokalnih sastava, i benda „Cvrčak i mravi" koji su izveli prvu autorsku pesmu. Vatreno krštenje imali su 27. novembra 1967. godine na igranci u Stepanovićevu, a prvi značajniji uspeh ostvarili su godinu dana kasnije pobedom na gitarijadi u Dunavskom parku. Pobeda i trijumf na konkursu „Studio šest vam pruža šansu" omogućio im je ulazak na Radio Novi Sad, gde su snimili „Baladu o čoveku", prvu autorsku kompozicija novosadskog benda snimljenu u profesionalnom studiju. Bend je, za razliku od „vršnjaka", dugo opstao na sceni, pa su 2002. godine u „Studiju M" obeležili 35 godina rada.
- Taj period su obeležili i „Zlatni akordi" osnovani u jesen 1964. godine, čiji je pevač Miroslav Nedić Bili bio pandan Zoranu Miščeviću iz „Silueta" i po svom izgledu i pevanju bio nesporno zvezda tadašnje novosadske omladine. I „Zlatni akordi" i „Cvrčak i mravi" bi imali značajnije karijere da je u to vreme u gradu bilo izdavačke kuće i muzičkih časopisa koji bi promovisali njihovu muziku - uveren je Mijatović.
Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih donosi prve andergraund bendove koji pod utiskom muzike Džimija Hendriksa, počinju da prave muziku na tom tragu, poput grupa „Watt", „Falkona" iz Čuruga, „Više sile", kao i grupe „Proces", koja je za Radio Novi Sad snimila čak 10 pesama.
Veliki iskorak
- Članovi „Procesa" su zb og teksta njihove pesme „8. pivo", ni krivi ni dužni, bili pod političkom lupom. U toj pesmu tekst otprilike glasi „nisam zelen, nisam crven, hoću osmo pivo", što su dežurni dušebrižnici odmah protumačili kao kritiku komunizma i pokušaj destabilizacije međunacionalnih odnosa u Vojvodini. Ipak, sve je to nekako izglađeno - priseća se Bogica Mijatović. On navodi da su šezdesetih svirke bile intenzivne, ali da je inertnost i nenametljivost, bitno uticala na to da se kvalitet prepozna samo u lokalnoj sredini. Prvi veliki iskorak napravila je „Laboratorija zvuka".
- To je bio kraj sedamdesetih godina. Grupu okupljenu oko Peđe i Bate Vraneševića činili su prevashodno intelektualci i to je bio najbolji art-rok bend u državi koji je uspeo da napravi fenomenalnu karijeru, a pritom su uradili jako malo svirki. Posle njih dolazi i „Pekinška patka" i tada je počela da se promoviše novosadska rok škola. U tu školu ubrajaju se „La strada" i „Luna" pesnika Slobodana Tišme, „Obojeni program" i „Boje". Te osamdesete u tadašnjoj državi sa muzičkog aspekta bile su najbolje i inferiorne jedino u odnosu na tadašnju američku, britansku i nemačku scenu - navodi naš sagovornik. „Obojeni program" prvi je bend iz tadašnje Jugoslavije čiji je singl „vrteo" legendarni di-džej BBC-a John Peel, a spot emitovan na MTV-ju.
Razvoj lokalnih medija s početka devedesetih i sve više diskografskih kuća uticao je i na povećanje broja bendova, koji su stekli više o lokalne popularnosti u tada već krnjoj državi, poput „Atheist rapa", „Love Huntersa", „Generacije bez budućnosti", „Vriska generacije", „Ritma nereda"...
- Probijali su se u vreme sankcija i rata. Radilo se o deci od 19 do 21 godine, svesnih celokupne situacije, a nisu hteli da stanu na stranu onih koji su rat izazvali. Kada se sve sumira, Novi Sad ima najbolju post-pank scenu u bivšoj Jugoslaviji, a i dalje u ovom gradu nastaju nove grupe, što je dobar znak, jer su za razliku od Novog Sada, Beograd već okupirale silikonske zvezde - zaključio je Bogica Mijatović. On napominje i da danas ne bi bilo ovakve novosadske scene da nije bilo Branka Andrića Andrle sa bendom „Imperium of Jazz" i „Vojvođanskog bluz benda", kroz koje je prošlo mnogo dobrih muzičara.
„Luna" kao uzor
Bivši frontmen „Love Huntersa" Milan Mumin navodi da su im uzori bili bendovi poput „Lune" i „La Strade".
- Njih sam kao klinac slušao, a posle sam imao tu privilegiju da mi je bubnjar te dve grupe, Robert Radić lupao bubnjeve u „Huntersima". Neki naši stariji uzori bili su „Obojeni program", „Boje" i „2 minuta mržnje". Nekako smo od 1989. i 1990. godine svi krenuli da njakamo i tu prvenstveno mislim na „Ateiste", „GBB" i „Ritam nereda", a kasnije su nam se priključili i mlađi poput „Zbogom Brus Li", „Blitzkrieg", „Mitesersi", „Proleće", „No Speed Limit"... - nabraja Mumin, ističući i da je njegova generacija „popularnost stekla bez putovanja do Beograda".
Prve svirke na fakultetima
- Plesna muzika svirala se u Zanatskom domu na današnjem Trgu Marije Trandafil, a dobre igranke bile su i u mašinskoj školi i u Jovinoj gimnaziji. Dosta se sviralo po školama, a kasnije i na fakultetima, pa su dobre svirke bile na Medicinskom i Poljoprivrednom fakultetu, a posle i na „Mašincu". Oni bolji bendovi poput „Plamtećih zvezda" i „Zatnih akorda" leta su provodili svirajući po jadranskoj obali - priča Bogica Mijatović.
Šef ministrovog kabineta iz „Generacije bez budućnosti"
Među onima koji su se životno obreli i van muzike, a bili su sastavni deo novosadske scene nalaze se Aleksandar Tasić - Tasa (grupa „Grad"), dobitnik NIN-ove nagrade za književnost iz 2004. godine, klavijaturista i gitarista Nenad Čanak, lider LSV (grupa „Šta"), basista Aleksandar Kravić-Caki (bend Đorđa Balaševića i mnogi projekti), donedavna direktorica RTV Dina Kurbatvinski - Vranešević („Laboratorija zvuka"), šef kabineta ministra Vuka Jeremića Borko Stefanović („Generacija bez budućnosti"). Prva žrtva bombardovanja Varadinskog mosta 1999. godine Oleg Nasov, bio je basista benda „Cutwork".
