Izvor: Radio 021, 18.Sep.2019, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Živeo Sotona": Satanisti se bore za verske slobode
Novi dokumentarac predstavlja priču o Satanskom hramu i njihovoj borbi za ljudska prava
Sve što znate o satanizmu je pogrešno.
Makar je to ono što pokušava da dokaže novi dokumentarac o Satanskom hramu.
Uprkos sličnosti imena, Hram je nešto drugo u odnosu na Satanističku crkvu, koju je 1966. godine osnovala slavna televizijska ličnost Anton Lavej u San Francisku, u Kaliforniji.
Ljudske žrtve? Netačno. Ispijanje krvi? Netačno. Crna misa? >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Pa, samo donekle tačno.
Hram je osnovan 2013. godine sa ciljem da „ohrabri dobronamernost i empatiju među svim ljudima, odbaci tiransku vlast, zagovara praktičan zdrav razum i pravdu, i da bude vođen ljudskom savešću kako bi preduzimao časne misije vođene načelom volje pojedinca."
Dokumentarni film Živeo Sotona?, američke rediteljke Peni Lejn, prati pokušaje Hrama da zauzda ono što doživljava kao nametanje hrišćanstva američkom životu preko sve većeg političkog uticaja.
Poljski sveštenici spaljivali knjige o Hariju PoteruBurkini protest muslimanki na bazenu u GrenobluDan Ćirila i Metodija: Svi državni praznici Srbije
Tako je, ističu, spomenik u čast Deset zapovesti dobio udarno mesto u Gradskoj većnici Oklahome u Oklahoma Sitiju.
Reakcija Hrama bila je da zatraži prostor za njihovu statuu satanističkog božanstva Bafometa u pokušaju da postigne neku vrstu kosmičke verske ravnoteže, sve vreme šireći doktrinu koja se zalaže za socijalnu pravdu i ljudska prava.
„Želimo da ljudi preispitaju ideju da su Sjedinjene Američke Države hrišćanska nacija", kaže portparol Hrama Lusijen Grivs u trejleru za film.
„Nisu."
„Čula sam za Satanistički hram dok su vodili kampanju u Oklahomi", kaže Lejn.
„Iz daleka sam mislila da se radi o veoma duhovitoj šali, da se verovatno samo pretvaraju da su satanisti, ali sam otkrila da su u tom trenutku imali 50.000 članova."
„Što sam više zakopavala ispod površine, sve je postalo bogatije, konfuznije, provokativnije i zanimljivije."
Film prati rečitog, inteligentnog Grivsa dok on i njegova sabraća satanisti ohrabruju ljude da daju krv, sakupljaju čarape za beskućnike, čiste javne plaže (uz pomoć malih trozubaca - sladak detalj) i drže satanističke vanškolske aktivnosti za decu koja uče o osnovnima načelima Hrama među koje spadaju:
Čovek treba da se trudi da deluje sa saosećanjem i empatijom prema svim stvorenjima u skladu sa ljudskim razumom.Ljudi su nesavršeni. Ako počinimo neku grešku, treba da damo sve od sebe da je ispravimo i popravimo bilo kakvu štetu koja je usput mogla da nastane.
I iako postoji određena vrsta teatralne horor strane njihovih rituala Crne mise u kojoj zaista prizivaju Satanu, otvoreno priznaju da niko od njih zapravo ne veruje u njega kao konkretan duhovan entitet, oslanjajući se umesto toga na tačan prevod hebrejske reči koji znači „protivnik".
„Nije mi bilo previše komplikovano ili previše teško da shvatim da su organizovali svoju religiju oko apstraktnih i suštinski fiktivnih koncepata", kaže Lejn.
„To nije trik, znate, ali jeste priznanje da religija suštinski govori o stvarima u koje se duboko veruje, ali koje ne mogu biti dokazane."
„Shvatila sam da ne morate bukvalno da verujete u nešto da biste smatrali da je to nešto važno. Mislim da su ljudska prava od fundamentalne važnosti i umrla bih da zaštitim ljudska prava drugih ljudi. Ali ne mislim da su ljudska prava nešto što bukvalno postoji na svetu."
„To ne funkcioniše tako, jer sve stvari u koje zaista verujemo kao ljudi su i najvažnije stvari, ljubav, prava, sloboda, pravda i jednakost. Te stvari su izmišljene, one su samo ideje."
Iako je najviše energije dokumentarca usmereno na pokušaje Hrama da se njihova predivno izrađena bronzana statuta Bafometa (sa torzom zasnovanim na, ni manje ni više, Igiju Popu) podigne na federalnom zemljištu, on se bavi i „satanističkom panikom".
To je talas moralne panike koji je zahvatio Ameriku osamdesetih i devedesetih - pokrenut muzikom i video igrama - i čak, da sve bude bizarnije, društvenom igrom Zmajevi i lagumi.
Ekstremno-desničarske hrišćanske organizacije videle su satanizam svuda.
https://www.youtube.com/watch?v=z_i6hRw4zR8
„Bio je to desetogodišnji ili petnaestogodišnji period, kada je osnovna ideja bila da postoji organizovana, skrivena, tajna zavera satanista koji su bili svuda i radili zle stvari kao što su ubistva, mučenja životinja, silovanja dece, i sve to u ime Sotone", objašnjava Lejn.
„Mnogim ljudima su uništeni životi, a u najekstremnijem primeru, jedan čovek je otišao u zatvor na veoma dug vremenski period."
„Ako to malo bolje istražite, brzo ćete videti da nije bilo satanista, nije bilo nikakvog tajnog udruženja. Kako Lusijen kaže u filmu, on je otkrio da se pravo zlo krilo u samom lovu na veštice. I to je nešto što kao društvo ne smemo da zaboravimo da smo sposobni da uradimo."
„I nije bilo nikakvih pokušaja da javno dođe do pomirenja sa tim periodom. Ono, to se prosto desilo. I onda se završilo i niko o tome više ne priča. A ja mislim da Satanistički hram zaista želi da ljudi ne zaborave to i da znaju više o tome šta se dešavalo tokom tog perioda."
Grivs (nije mu pravo ime, koristi nekoliko imena da bi zaštitio porodicu) i sam dobija smrtne pretnje tokom kampanje koju vodi njegova grupa i nosi pancir na otkrivanje statue.
„Bilo je veoma jasno da mu je vrlo stalo da zaštiti identitet svoje porodice", kaže Lejn.
„Ne mislim da je to neka vrsta zlokobne misterije. Ima previše ljudi koji su savršeno srećni dok terorišu vašu porodicu iz zabave."
„Veoma sam se brinula i veoma se brinem za bezbednost ljudi koji se pojavljuju u mom filmu. Oni svakako, pristavši da se pojave u mom filmu, izlažu sebe većem riziku na ovom svetu. A ja sam toga veoma svesna i veoma brinem zbog toga."
Iako ona nije zvanična članica Hrama, očigledno je da su simpatije Lejn na njihovoj strani i strani njihovih ciljeva.
„Rekla bih da su me čitavog mog života izuzetno zbunjivali religiozni ljudi", ona dodaje.
„Prosto sam uvek mislila... znam koliko to loše zvuči, ali ću to reći sada. Zaista sam iskreno mislila da je religija praktično neka mentalna bolest koja bi morala bolje da se leči. Nisam je razumela. Oduvek je bilo suštinski jasno da sam još iz materice ispala kao ateista."
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
