Izvor: Radio 021, 03.Nov.2019, 09:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje bivše SFRJ privredno ne mogu jedna bez druge, koče ih politički korumpirane elite

Dok svedočimo mnogim i stalnim političkim tenzijama između zemalja bivše Jugoslavije, ekonomija pokazuje upravo suprotno - povezivanje je nužno, piše Dojče vele.

"Dugo godina smo bili jedno tržište, nemamo jezičkih barijera, imamo iste navike u potrošnji, vrlo sličan mentalitet. Logično je da smo usmereni jedni na druge i da gradimo čvrste poslovne veze. Proizvode iz regije i kvalitet koji stoji iza tih proizvoda poznajemo generacijama. Privrednici se manje-više >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << poznaju međusobno", kaže za Dojče vele Mirko Grbešić, jedan od najuspešnijih privrednika u BiH i zemljama u okruženju.

Situacija je, ukazuje Grbešić, potpuno drugačija na susednim tržištima izvan prostora bivše države i govori kako privrednici iz regije tamo "moraju da počnu od nule". Zbog toga on misli da su čvrste poslovne veze zemalja u bližem okruženju i orijentisanost jednih na druge jedini "logični poslovni pravac".

Hercegovački preduzetnik je uveren je da je privrednicima interes zbližavanje tržišta i da bi na tome trebalo da rade i države. 

"Države bi trebalo da traže logičan put za bolju međusobnu saradnju i to ne na način da se veštački stvaraju ovakve ili onakve emocije ili nužno politički zbližavaju nego da se stvori dugoročna zdrava pretpostavka za poslovni odnos između država koji će osigurati rast i napredak iz koga će svi profitirati", smatra Grbešić.

"Nemačka glavni hub za jugosferu"

Profesor ekonomije Vjekoslav Domljan, rektor Sarajevo School of Science and Technology, kaže da su zemlje bivše Jugoslavije okrenute jedna drugoj zbog geografske blizine, zajedničke prošlosti i praktično iste valute.

"Imaju evro ili su im valute vezane za evro, pa skoro da imaju monetarnu uniju i sličan, južnoslovenski jezik. Takve zemlje, po svakom od ovih osnova, trguju za 42-188 odsto više nego zemlje bez tih sličnosti. Zemlje srednjeg južnoslovenskog jezika tj. Hrvatska, Srbija, BiH i Crna Gora, znatno su trgovinski naslonjene jedna na drugu, pre svega Crna Gora, pa potom BiH", kaže Domljan za Dojče vele.

Međutim, i na Balkanu vreme čini svoje pa se, kaže on, sve više oslanja i na nove susede.

"Primećuje se jačanje uticaja Italije, Austrije, Grčke i Bugarske. Nemačka je glavni 'hub' za jugosferu, jača uticaj Kine, posebno u slučaju Srbije i Crne Gore. Kada su u pitanju inostrane investicije u BiH, najviše ih dolazi iz Austrije i Hrvatske, Srbije i Slovenije. Najviše doznaka u BiH dolazi iz Hrvatske (28%), Srbije (15,8%) i Nemačke (10,5%). To je razumljivo jer od ukupne bh. dijaspore na Hrvatsku ide 23,8%, Srbiju 20,1% i Nemačku 12,1%", analizira sagovornik Dojče velea.

Međutim, smatra da je privredna budućnost i razvoj ekonomije među zemljama regije neizvesna i u tom smislu kritikuje domaće, ali i pojedine lidere Evropske unije.

U ovom kontekstu Domljan ocenjuje da je ekonomsku integraciju, započetu trgovinskom integracijom u okviru CEFTA-e, trebalo nastaviti finansijskom integracijom, na primer formiranjem regionalne razvojne banke znanja i podseća da je BiH pokrenula inicijativu još 2008. za formiranje subregionalne razvojne banke po modelu Nordic Iinvestment Bank ili Carribian Development Bank, banke "sedam malenih".

"Međutim, sebičnost i dvoličnost izvesnih, ali vrlo uticajnih EU-krugova, koje vidimo na nedavnom primeru Albanije i Severne Makedonije kroz opsednutost s EIB i EBRD, tj. držanjem novčanika u sopstvenom džepu i sprečavanjem drugih da makar imaju mali novčanik, blokirala je vrlo korisnu ideju. S druge strane, u zemljama regije i vladinog budžetarijata tj. 'ubijanja' demokratije u ime etniciteta, vodi u propast. To se može sprečiti uspostavljanjem nadnacionalnih i zasad subregionalnih institucija, ali prepreke su neprosvećeni regionalni i sebični EU lideri", kritičan je Domljan.

Kao paralelu navodi Češku koja je ekonomski bila znatno ispod bivše Jugoslavije, ali danas je dogurala do 73 odsto razvijenosti Nemačke, a dohodak joj je veći od dohotka svih zemalja "jugosfere" za 15 odsto.

Zemlje regije u zajedničkom nastupu na trećim tržištima

I za ekonomskog analitičara Sašu Đogovića, sa Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) iz Beograda jačanje privredne saradnje među zemljama u susedstvu takođe je primarno važno. No, on ide i korak dalje i smatra da bi one trebalo da zajednički ekonomski nastupaju na trećim tržištima.

"Posebno u području građevinarstva, energetike, ali i vojne industrije, u definisanju jedinstvenih turističkih proizvoda, a vrlo je važno raditi na sistemu rehabilitacije saobraćajne infrastrukture i izgradnji savremenih puteva i železnica kako bi se osigurao brži i jeftiniji transport robe i dolazak turista", kaže ovaj ekonomski analitičar za Dojče vele.

Navodi niz mogućnosti i primera unapređenja ekonomske saradnje, a posebno ističe otvaranje zajedničkih logističkih centara i robnih kuća u kojima bi se predstavljali proizvodi zemalja regije, što bi snižavalo troškove i obezbedilo veću dostupnost robe za treća, udaljenija tržišta.

"Koliko je važno poboljšavati saradnju zemalja regije, pokazuju i najnoviji statistički podaci, prema kojima u Srbiji raste uvoz i iz BiH i iz Hrvatske i samo tako se može računati i na dalju dinamiku ukupnih privrednih aktivnosti i podizanje nivoa životnog standarda stanovništva", naglašava Đogović - ne umanjujući pritom i saradnju na kulturnom, naučnom i sportskom polju. 

Nametnuti okovi od strane korumpiranih elita

Ipak, za ekonomski napredak u interesu građana i jasniju perspektivu, kako kaže, važno je ostavljanje po strani nesuglasica koja postoje u političkim elitama, prevladavanje prošlosti, s fokusom na zajedničkim projektima i jačanju saradnje.

"Sve dok se društva ne oslobode okova i ograničenja nametnutih od politički korumpiranih elita koje na njima parazitiraju zadovoljavajući partikularne, dok opšti interesi ostaju marginalizovani, ostaće taoci svojih vrhuški i brendiraće se kao međusobno posvađane kolonije. Ekonomska saradnja u pravcu carinske unije i čvršća kulturna, sportska i naučna saradnja su preduslovi za fokusiranje cele regije na budućnost i hvatanje koraka sa svetom", zaključuje Đogović.

Da je sve to ipak premostivo pokazuje i biznismen s početka ove priče: "Uvek se može bolje sarađivati. Razvoj privrede i napredak žitelja svih zemalja regije, najbolje zaceljuje rane iz prošlosti", zaključuje Mirko Grbešić.

Autor: Dojče vele

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

ČVRSTE POSLOVNE VEZE U REGIONU Zemlje bivše SFRJ ekonomski ne mogu jedna bez druge

Izvor: Blic, 03.Nov.2019

Dok svedočimo o mnogim i stalnim političkim tenzijama između zemalja bivše Jugoslavije, ekonomija pokazuje upravo suprotno - povezivanje je nužno, piše Dojče vele.

Nastavak na Blic...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.