Izvor: Radio 021, 05.Nov.2018, 17:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstvo u Srbiji: Opterećena opšta praksa i duge liste čekanja, zdravlje građana sve lošije
Zdravstveni sistem u Srbiji bi, u stanju u kojem jeste, morao da pretrpi ozbiljne promene.
Nefunkcionalan i prebukiran primaran zdravstveni sektor sa lekarima opšte prakse, pokvareni aparati i njihov nedostatak, opšta neinformisanost građana, ali i državnih čelnika o zakonskim pravima, liste čekanja i sve gore zdravstveno stanje stanovništva odlike su domaćeg zdravstvenog sistema.
Kako je 021 već pisao, gotovo polovina građana u Srbiji ne zna kome može >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da se obrati u slučaju da su im prekršena neka prava kao pacijenata. Isti ti građani ne uspevaju da dobiju termin za specijalističke preglede zbog nedostatka reagensa, pokvarenih aparata i nedostatka termina, pokazalo je nedavno istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana. Isti organ nedavno je dokazao i da su zdravstvene ustanove odbijale da građanima izdaju potvrde s kojima mogu da dobiju neophodnu zdravstvenu uslugu u privatnoj praksi.
Kako za 021 navode u Regionalnoj lekarskoj komori Vojvodine, više od stotinu lekara zatražilo je od početka godine od komore sertifikat dobre prakse, potreban za odlazak u inostranstvo. Od 104 izdata sertifikata, lekarima opšte prakse izdato je 77, a specijalistima 28. Istovremeno, zvanični podaci Sindikata medicinskih sestara i tehničara govore da više od 1.000 sestara godišnje napusti Srbiju.
Potrebne promene za lekare opšte prakse
Da zdravstveni sistem u Srbiji zahteva ozbiljnu reviziju slažu se sagovornici 021, koji napominju da su promene prioritetne za primarni sektor tj. domove zdravlja. Specijalista medicine rada i potpredsednica Novog sindikata zdravstva u Srbiji dr Dragica Jankov Vidačić napominje za naš portal da je većina izabranih lekara u Srbiji već sada u ulozi porodičnog lekara, što je dobra praksa, ali nedovoljno unapređena i iskorišćena.
"Kad gledamo 'na papiru', naš zdravstveni sistem je dobar, ali je problem u tome što se ne koriste dovoljno postojeći kapaciteti, komunikacija na nivoima je zaostala, a postoje i podrivanja sa svih strana. Imamo i pritisak iz privatnog sektora koji se sve više razvija, ali funkcioniše menadžerski i čini mi se da nema zdravlje pacijenata u prvom planu - što državni lekari imaju. Ono što je svakako prednost našeg zdravstvenog sistema je činjenica da i bez overene zdravstvene kartice svaki građanin Srbije, pa i stranac, može da dobije i dobiće uslugu, za razliku od nekih drugih zdravstvenih sistema", smatra dr Jankov Vidačić.
On naglašava da se mnogo očekuje od novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji bi trebalo da prebaci nadležnost za sve domove zdravlja u Vojvodini na pokrajinsku vlast, te za primaran nivo zdravstvene zaštite više neće biti nadležna lokalna samouprava.
Od novog zakona ima očekivanja i pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković. Otkako je na funkciji, kaže da vidi značajne pomake u stanju u Vojvodini - konačno se rekonstruišu ustanove u koje nije ulagano decenijama, kupuju se novi, savremeni aparati, a sve u cilju smanjenja lista čekanja za procedure i bolje uslove za boravak u bolnicama.
"Zatečeno stanje u Vojvodini zaista nije bilo lepo. U najvećem delu objekata koji su u nadležnosti Pokrajine imali smo opremu staru i do 20 godina, infrastrukturno ništa nije urađeno više desetina godina, a postoje institucije koje leče više od 1.000 ljudi i u kojima sam prvi sekretar koji je ikada ušao. Mogu čak i da razumem zašto ništa godinama nije rađeno, jer da je to toliko lako, svi bi to radili. Dugo smo bili izopšteni iz sveta i napretka tehnologije i biće nam potrebne godine i godine da sustignemo svet. Po najvišim standardima, kompletna medicinska aparatura menja se na svakih pet do sedam godina. Mi kaskamo i do četiri puta u tom pogledu", naglašava Gojković.
On navodi da je u susretu sa lekarima u vojvođanskim ustanovama nailazio na otpor istih u pogledu unapređenja standarda i usluga - naime, lekari su toliko dugo radili u nehumanim uslovima da ni ne očekuju da dobiju novu opremu.
"Kad smo dodeljivali vozila hitne pomoći najsiromašnijim opštinama u Vojvodini, direktori domova zdravlja nisu verovali da su dobili svoja vozila hitne pomoći, da to njima pripada. Često im je nešto bilo obećano, a to nije bilo ispunjeno", priča sekretar za zdravstvo.
Da su ljudi koji rade u domaćem zdravstvu stručni, sposobni i vredni ljudi smatra članica Upravnog odbora Regionalne lekarske komore Vojvodine i specijalista interne medicine dr Olgica Jukić Neatnica. Kako naglašava, dok nam lekari odlaze iz zemlje, 2.000 doktora opšte prakse čeka posao na birou rada, što je pokazatelj neiskorišćenosti naših kapaciteta.
"Odliv medicinskog kadra koji se nama dešava nije ništa jedinstveno, već pogađa i druge države. I Nemačku napuštaju lekari koji idu za Ameriku, i Mađarsku napuštaju lekari koji idu u Nemačku. Pre nekoliko meseci čula sam za slučaj doma zdravlja u Dubrovniku koji nije mogao da nađe pedijatra iako je, osim plate, nudio i stan. Mi uvek polazimo od uverenja da lekari odlaze zbog ekonomskih razloga, a to nije potpuno tačno. Odlaze i iz mnogih drugih razloga, poput uslova za napredovanje i usavršavanje, koji su mnogo bolji u inostranstvu. Na kraju krajeva, zašto da ne - mladi i perspektivni ljudi treba da odu i nauče nešto novo, a znanje da vrate i primene u Srbiji. Samo je potrebno za to stvoriti uslove", poručuje dr Neatnica.
Da je zdravstveni sistem u Srbiji opstao poslednjih 30 godina samo zahvaljujući zalaganju zaposlenih u zdravstvu smatra Zoran Gojković i dodaje da se mora raditi na unapređenju uslova za rad lekara, jer će isto dovesti i do bolje usluge za osiguranike.
"Ima i onih koji ne zaslužuju da se nazivaju zdravstvenim radnicima, ali su oni u manjini i izolovani slučajevi. Sam koncept našeg zdravstva počiva na primarnoj zdravstvenoj zaštiti i unapređenjem ovog sektora, automatski će se poboljšati usluga i uslovi rada i u sekundarnom i tercijarnom sektoru", poručuje Gojković za 021.
Poražavajući podaci o zdravlju građana
Zdravlje građana Srbije iz godine u godinu sve je gore. Sve je više obolelih od kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a kad je reč o situaciji na lokalu, svaki treći Novosađanin ima neku hroničnu bolest. Žene se lekaru najčešće javljaju zbog tumora na dojci i materici, ali je veliko pitanje kada se tačno javljaju na pregled. Svaki treći stanovnik ima jednu ili više hroničnih bolesti, a izraženo je i starenje stanovništva iz godine u godinu.
Naši sagovornici slažu se da je stil života, ako se ne računaju genetski preduslovi, najčešći uzrok oboljenja. Trećina stanovništva puši, a svi faktori rizika koje imamo se množe i stvaraju uslove da budemo još bolesniji u situaciji u kojoj je, na primer, neverovatno teško zakazati pregled na magnetu.
Dr Olgica Jukić Neatnica napominje da je naše zdravlje u našim rukama i da ne možemo da očekujemo da budemo zdravi ako konzumiramo cigarete, alkohol i drugo.
"U Srbiji godišnje umre oko 100.000 ljudi, od čega je 50.000 kardiovaskularnih pacijenata. Potrebno je naglasiti značaj preventivnih pregleda, na koje svaki građanin ima zakonsko pravo i treba da se javi svom izabranom lekaru najmanje jednom godišnje na kontrolu. Takođe, Srbija ima dobre skrining programe koji pomažu da se bolesti otkriju u ranim fazama, što je najčešće odlučujući faktor izlečenja pacijenta", kaže dr Jukić Neatnica.
Kad ministar ne zna zakon
Kad spominjemo pušenje, bitno je napomenuti da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno otvorio pušačku zonu na aerodromu u Beogradu, ocenjujući ovaj potez kao akciju u borbi protiv štetnosti duvanskog dima. Takođe, nedavno je, komentarišući jedan lekarski slučaj, negirao postojanje određenog zakona u Srbiji.
"Gde to ima, samo mi pokažite taj primer, gde to ima da vi odete pa vas pregleda jedan lekar, pa vi kažete ne, ja sad hoću kod drugog lekara, pa šta hoćete da kažete - sad hoću i kod trećeg lekara? Samo mi recite gde to na svetu ima", naveo je Lončar, nesvestan da upravo Zakon o zaštiti pacijenata predviđa ovo pravo.
----
Realizaciju članka iz projekta "Živeti zdravo je moje pravo" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne Pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
