Izvor: Radio 021, 17.Jan.2021, 23:50
Zašto je teško setiti se stvari koje su nam se događale pre četvrte godine?
Kažu da se naša ličnost oblikuje već u detinjstvu, ali upravo zato je posebno ironično što se retkih stvari sećamo iz najranijeg uzrasta. Taj fenomen se može primeniti na gotovo sve ljude, a čak ima i službeni izraz - dečja amnezija. Kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje, pa čak i mesta koja smo posećivali dok smo bili deca.
Šta je dečja amnezija i kada se javlja?
Dečja amnezija je nesposobnost odraslih da se prisete detalja i događaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << koji su im se dogodili pre četvrte godine. Neki istraživači otišli su još dalje i otkrili da deca pre sedme godine mogu da upamte "60 odsto ili više događaja iz svojih ranih godina", dok su devetogodišnjaci mogli samo 40 odsto. To im je omogućilo da shvate da se, dok prolazimo kroz različite faze razvoja, manje sećamo onoga što mu je prethodilo.
Naša su sećanja usko povezana sa sposobnošću govora
Jedna od teorija zašto ne skladištimo svoja dečja sećanja jeste da u to vreme nismo mogli verbalno da komuniciramo. Kad posegnemo za uspomenom koristimo se rečima i možemo je opisati s puno pojedinosti, za šta je potreban jezik. Većina beba ne govori punim rečenicama pre navršene druge godine pa jednostavno nisu u stanju da stvore kohezivnu memoriju.
Razvoj mozga igra veliku ulogu
Kako odrastamo, naš mozak mora da odradi puno "dizanja teškog tereta", pa je jedno istraživanje zaključilo da mozgovi, "kada su zauzeti uzgajanjem mnogo novih ćelija, ne skladište uspomene koje bi inače bile dugoročne". Uz to, ne možemo ni fizički da se prisetimo svakodnevnih događaja pre treće, četvrte godine jer naše epizodno sećanje još nije počelo. Zbog toga imamo apstraktne uspomene poput toga u koji smo park često išli, ali ne i u koju poslastičarnicu nas je mama jednom vodila.
Roditelji ozbiljno menjaju način na koji se prisećamo određenih događaja
Drugo istraživanje sugeriše da su naši roditelji u stanju da promene narativ našeg detinjstva. Odnosno, mi se obično bolje sećamo događaja koje naši roditelji smatraju važnim. Ovo isto istraživanje pokazalo je da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o njemu razgovarali sa svojim očevima, a različito ako su razgovarali s majkama.
Sve se svodi na ono što je na nas ostavilo trajni utisak
Dečji psiholozi kažu da na kraju deca zadržavaju uspomene ispunjene osećanjima, pozitivnim i negativnim. Ovo otkriće čak omogućava maloj deci da svedoče na sudu. Dakle, veće su šanse da ćete moći da se prisetite ranog sećanja koje za vas ima najveći značaj i pokreće snažan emocionalni odgovor, piše Bright Side.
Autor: Index.hr
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
