Izvor: Radio 021, 05.Dec.2016, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštićeni stanari biće na ulici?
Novijim propisom određeno je da se stambene zgrade, kuće i stanovi na kojima postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, vraćaju u svojinu bivšem vlasniku.
Naime, Zakonom o nacionalizaciji najamnih zgrada i građavinskog zemljišta iz vremena SFRJ bile su nacionalizovane i stambene najamne zgrade.
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija, po kojem su lokalne samouprave dobile zadatak >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da resornom ministarstvu dostave podatke o broju takvih stanova na svojoj teritoriji usvojen je prošle godine. Ti podaci su za državu veoma važni za finansijsku procenu realizacije rešenja koja se moraju propisati Zakonom o stanovanju jer je deo njih usko vezan s problematkom restitucije.
Da bi se to ispoštovalo, neophodno je zaštićenim stanarima rešiti pitanje stanovanja, odnosno država preuzima na sebe obavezu da im obezbedi novi stan koji mora biti na teritoriji grada, odnosno opštine u kojoj žive. Tačno je da novi zakon o stanovanju ne propisuje da stan mora biti na istoj ili bliskoj lokaciji u odnosu na postojeći, ali je to bilo teško i očekivati s obzirom na to da je veliko pitanje da li se u centrima gradova i opština mogu graditi novi stanovi da bi svi sadašnji zaštićni stanari i dalje bili tu.
Država je prošle godine procenjivala da u Srbiji ima oko 5.000 takvih stanova, mada je konkuretne podatke imala za 3.048 jer svi gradovi i opštine nisu dostavili podatke o zaštićenim stanarima i stanovima koji oni koriste. Osim podataka o broju stanova u lokalnim samoupravama, za državu je bilo bitno i koliko lica stanuje u tim stanovima jer od toga zavisi procena troškova u slučaju da se kao rešenje tog problema predvidi preseljenje zakupaca i članova njihovog porodičnog domaćinstva u drugi stan – troškovi pribavljanja tog stana računali bi se upravo prema odgovarajućoj površini stana u odnosu na veličinu domaćinstva.
Na kraju, ti podaci treba i da ukažu na odgovarajuće rešenje tog pitanja, kojim se povećava pravna sigurnost u vezi s raspolaganjem tim stanovima, ali i ispravlja nepravda prema pravim vlasnicima koja je naneta pre više o sedam decenija. Sada kada je usvojen Predlog zakona o stanovanju, zaštićni stanari koji već 70 godna žive u tuđim stanovima s pravom korišćenja, ali ne i svojine nad nekretninom, smatraju da im on ne donosi dobro i da ih može oštetiti jer ne garantuje gde će dobiti stanove, kolike kvadrature i na koji način će plaćati dodeljeni stan veće površine. Zbog toga se proteklih dana, nakon protesta zaštićenih stanara ispred Vlade Srbije, javila dilema o tome da li se zaista zaštićnim stanarima smanjuju prava ili država samo nastoji da ispravi nepravdu koja je naneta vlasnicima kojima su stanovi oduzeti.
Pomoćnica ministarke građevinarstva Jovanka Atanacković tvrdi da zaštićeni stanari, s jedne strane, neće dospeti na ulicu, a s druge, vlasnicima će te nekretnine biti vraćene posle 70 godina. S druge strane, Maja Nešić iz Udruženja korisnika stanova u zadužbinama tvrdi da povećanje cene zakupa koje donosi novi zakon o stanovanju može učiniti da sadašnji zaštićni stanari ne mogu da plaćaju zakupninu i da tu postoji realna opasnost da budu isterani na ulicu. Opširnije u Dnevniku OVDE.
Autor: Dnevnik
