Izvor: RTS, 11.Dec.2010, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagađivači voda pod kontrolom
Mali deo otpadnih vode se mehanički prečišićava rešetkama, a hemijski i biološki se uopšte ne tretira. U Ministarstvu životne sredine najvaljuju donošenje uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u otpadnim vodama.
Beograd, Niš i Novi Sad nemaju fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Kanalizacija i otpadne vode privredne i hemijske industrije, direktno se ispuštaju u reke. Mali deo takve vode se mehanički prečišićava rešetkama, a hemijski i biološki >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se uopšte ne tretira.
Da bismo otpadne vode prečišćavali trebalo bi prvo da ih sakupimo, a činjenice govore da je samo 40 odsto domaćinstava u Srbiji priključeno na kanalizacionu mrežu. Najviše problema je na toku Morave, jer sa jedne strane je veliki broj stanovnika duž njenog toka sa malim protokom vode.
Ni Dunav više nije ni lep, ni plav! Svakodnevno se u njega i Savu na 40 izliva samo u Beogdradu ispusti 4-5 kubika u sekindi otpadnih voda.
"Biološko i hemijsko prečišćavanje je neka perspektiva kada se završi kolektor interceptor koji prolazi Višnjičkom ulicom i ide ka budućem postrojenju na lokaciji u Velikom Selu", rekao je Vladimir Jovanović iz JKP "Beogradski vododvod i kanalizacija".
U Srbiji je mnogo zagađivača reka, od hemijske i prehrambene industrija, do deponija i auto-otpada.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje rade na usklađivanju zakonskih odredbi sa evropskom regulativom kako bi veliki zagađivači prečišćavali otpadne komunalne vode pre njihovog ispuštanja u reku.
"Problem je vreme odnosno prelazni rok koji se može ostaviti zagađivačima da dostignu te granične vrednosti uvažavajući ekonomski momenat, a uvažavajući i naše potrebe ispunjavanja evropskih standarda", rekla je Danica Baćanović, pomoćnik ministra za ekologiju i prostorno planiranje.
Prema njenim rečima, postavlja se pitanje ekonomske moći i privrednih subjekata, i lokalne samouprave, javno-komunalnih preduzeća, odnosno načina finansiranja, jer su postrojenja za tretman otpadnih voda skupa.
Istraživanja pokazuju da su reke, naročito u razvijenim zemljama sveta, postale odvodni kanali za otpadne vode. Velike reke tako nose tone štetnih supstanci. Industrijske i komunalne otpadne vode nadmašile su mogućnosti vodenih tokova, pa čak ni najveće reke nisu u stanju da te otpadne materije razgrade.
