Izvor: Radio 021, 03.Mar.2021, 10:02
Zagađenje vazduha, Srbija i ekologija: Kako višedecenijski problem može da se popravi
Proteklih dana nad Srbijom je bio oblak saharskog peska koji je dodatno zamućivao vazduh, koji je već često zagađen zimi. Ljudi se i dalje masovno greju na ugalj i goriva lošeg kvaliteta, upozoravaju stručnjaci.
Šta povezuje Mumbaj, Peking, Vroclav, Kalkutu, Karači sa Londonom, Zagrebom i Beogradom?
Iako je u srpskoj i hrvatskoj prestonici dan bio vedar i sunčan, svi ovi gradovi su 2. marta u jednom delu dana bili na crnoj listi 10 najzagađenijih u svetu, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << podacima Ajkjur aplikacije.
Mariji iz beogradske opštine Palilula nisu bile potrebne aplikacije za merenje kvaliteta vazduha da počne da se plaši zagađenja, one joj samo potvrđuju strepnje.
„Na Paliluli, delu grada koji je dosta zagađen, vazduh se često bukvalno vidi", kaže Marija za BBC.
Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor" Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno Kakav vazduh udišemo
Kako prepozna loš vazduh?
Nekad golim okom, nekad nosem, odgovara Marija.
„Imam sklonost ka rinitisu, reakcijama na prašinu i alergene i u više navrata mi se dešavalo da posle boravka napolju osećam peckanje u nosu, očima, grlu, ustima i da kasnije tokom večeri kašljem toliko da moram da popijem lek protiv alergije.
„Znamo da veliki broj ljudi svake godine umre od posledica respiratornih bolesti - a ako smo svi stalno izloženi tom vazduhu, znači da bilo ko od nas može da bude jedan od tih ljudi", objašnjava ona.
Svake godine od posledica zagađenosti vazduha u Srbiji umre u proseku 6.600 ljudi dok se procenjuje da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga umre ranije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.
„Ako se kvalitet vazduha poboljša ove bolesti je moguće sprečiti", navodi se u izveštaju SZO.
Marija je vremenom počela da izbegava šetnje kada je zagađenje veliko, a neretko, kaže, nosi i masku takvim danima.
„Jednostavno se osećam kao da se trujem svakim udahom kada sam napolju, a vaduh se može seći nožem", dodaje ova 34-godišnjakinja iz Beograda.
Pogledajte video: Kako je Skopljanac rešio da se bori protiv zagađenja vazduha
Kako da se zaštitimo?
Postoji više sajtova na kojima ljudi mogu da prate zagađenost vazduha u Beogradu sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje Beoeko, za područje Srbije sajt Agencije za zaštitu životne sredine i između ostalih Ajkjuer koji prikuplja podatke iz celog sveta.
„Na sajtu Beoeko se svakih sat vremena ažuriraju podaci i na osnovu njih se izračunava indeks kvaliteta vazduha.
„To je pojednostavljenje celog tog sistema i svako od nas može preko mobilnog telefona ili računara da proveri kakav je vazduh i u skladu s tim dobija i kratke jednostavne zdravstvene preporuke", objašnjava Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Na tom sajtu postoji pet kategorija zagađenosti vazduha - odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.
„Ako je neko planirao džoging ili šetnju i ukoliko vidi da je vazduh zagađen može na osnovu preporuka da razmotri šta je najbolje za njega i da se tako zaštiti", dodaje Šoštarić.
BBCPlavo nebo i vedro vreme ne mora da znači da je vazduh nezagađen, upozoravaju stručnjaci
On upozorava da plavo nebo i sunčano vreme ne mora da znači da vazduh nije zagađen.
„Nemojte da budete u zabludi, može da bude sunčano i da zagađenje bude veliko.
„Mi ne merimo vidljivost, nego prisustvo zagađujućih materija u vazduhu koje su golim okom nevidljive, zato je dobro to proveriti", ističe Šoštarić, doktor hemijskih nauka.
„Najviše se plašim države" - meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju Zagađenje vazduha na Balkanu: Valjevo do Pekinga Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece Problem koji se gura pod tepih
Softverski inženjer Aleksandar iz Beograda redovno prati kvalitet vazduha i zna da je ugalj koji se koristi za loženje u industriji i domaćinstvima jedan od uzroka zagađenja.
„Problem je prisutan godinama unazad, a imam utisak da se konstantno gura pod tepih.
„S druge strane, ne vidim da se radi na prevenciji i otkljanjanju uzroka problema već se, naprotiv, otvaraju fabrike prljave industrije - fabrika guma Linglong, smederevska železara, RTB Bor, i tako dalje", kaže ovaj 30-godišnjak za BBC.
„Da ne pominjem ulaganja u zaštitu životne sredine koja kao da postoje samo na papiru, jer efekata ni u jednoj sferi nema", dodaje.
On se ne plaši zagađenja kao takvog, ali se trudi da se ne izlaže preterano vazduhu kad sadrži visok nivo štetnih materija - PM čestica i tad nosi KN95 masku.
Aleksandar već ima prečišćivač vazduha u stanu, ali se trudi da što više vremena provodi u prirodi na mestima gde je vazduh čist.
Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?
Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, radi se o takozvanim lebdećim česticama ili, kako se to često naziva - „sitna prašina".
Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.
Antropogene nastaju kao posledica čovekovog delovanja.
Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
BBCKoliko su štetne PM čestice
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara, a PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara, što je 30 puta manje od ljudske dlake.
Što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.
Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
Šta su uzroci zagađenja?
„U celoj Srbiji su slični uzroci aerozagađenja već decenijama, posebno zimi - ložišta na fosilna goriva, saobraćaj i industrija koja je locirana po gradovima poput Smedereva i Bora", objašnjava za BBC na srpskom meteorolog Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine Srbije
Jovanović je na Tviteru objasnio i zbog čega je prethodnih dana zagađenje bilo na upadljivo visokom nivou u celoj Srbiji - toliko da je vazduh bio zamućen.
„Tamni oblak zagađujućih materija koji je danima prekrivao Beograd posledica je više faktora - prizemnog anticiklona, odsustva strujanja vazduha, povećane vlažnosti i oblaka saharskog peska koji je preko srednje Evrope doneo i deponovao suspendovane čestice na područje Srbije", naveo je Jovanović, a podelile stotine korisnika Tvitera.
Svedoci ste nekontrolisanog zagađenja koje sve brže uništava Srbiju. Zatrovani su vazduh, voda, zemljište. Budući da sam do skoro bio Načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, o tome bih hteo da vam napišem nekoliko činjenica. ⬇️⬇️⬇️
— Milenko Jovanović (@MilenkoJovano14) February 28, 2021
.jpg)
