Izvor: Blic, 02.Dec.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za poslom traga svaki četvrti Novosađanin
Novi Sad - Posao u Novom Sadu traži 29.585 ljudi, odnosno svaki četvrti radno sposobni Novosađanin, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Da bi se stopa nezaposlenosti smanjila, novosadska filijala ove službe, gradske i pokrajinske vlasti pokrenule su više programa namenjenih najpre samohranim majkama, mladim stručnjacima sa fakultetskom diplomom i otvaranju novih radnih mesta za kvalifikovane radnike.
Najveći deo nezaposlenih čini kvalifikovana radna snaga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (oko 22.000 ljudi), dok je udeo nestručnih gotovo tri puta manji. Od ukupnog broja nezaposlenih, oko 11.000 Novosađana posao traži prvi put, a 14.500 njih zaposlenje traži duže od dve godine. Više od polovine nezaposlenih na novosadskom tržištu rada su žene (56,7 odsto), a zabeleženo je i povećanje broja radnika koji su ostali bez posla i imaju pravo na novčanu nadoknadu. U Novom Sadu je od početka godine do septembra zaposleno 37.677 osoba, što govori da se broj novozaposlenih iz godine u godinu blago povećava. Ako se pogleda struktura zapošljavanja, međutim, videće se da je taj porast ostvaren zahvaljujući zapošljavanju u privatnom sektoru, dok je broj zaposlenih u društvenom sektoru i državnim službama u stagnaciji.
Budući da je privatizacija skoro pri kraju, realno je očekivati da broj nezaposlenih neće rapidno rasti i da će se povećavati učešće privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća, u otvaranju novih radnih mesta.
- Formirali smo i prvi preduzetnički centar u Vojvodini, koji pruža kompletnu logističku podršku nezaposlenima koji žele da započnu sopstveni posao, a pokrenuli smo i takozvane džob-klubove, gde radimo sa osobama u srednjoj životnoj dobi koje su ostale bez posla - objašnjava Siniša Nadbandić, direktor novosadske filijale NSZ.
Ova služba danas organizuje i Sajam zapošljavanja u „Spensu", a na njima se, po pravilu, pojavljuju jedino privatni poslodavci.
Na ovim sajmovima se do ekonomske krize zapošljavalo i do 150 radnika. Sada učestvuje po desetak poslodavaca u proseku i stotinak nezaposlenih, a posao dobije trećina kandidata. Do radnog mesta najteže dolazi u poljoprivredi, teže se zapošljavaju inženjeri svih struka, a do posla najpre dolaze pravnici i ekonomisti.
Ugovorima grada sa filijalom NSZ prošle i ove godine zaposleno je više desetina fakultetski obrazovanih pripravnika. Grad je samo ove godine iz gradske kase dao olakšice pri zapošljavanju 80 diplomaca. Pripravnici za vreme jednogodišnjeg staža dobijaju od grada po 20.000 dinara mesečno, a nekoliko njih, koji su se po isteku staža dobro pokazali, ostali su da rade u preduzeću gde su praktikovali.
Osim pripravnika, Gradska kuća se sa pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku ugovorom obavezala u prevazilaženju nezaposlenosti žena, posebno samohranih majki. Grad i Pokrajinski sekretarijat za rad obezbedili su dva miliona dinara za program otvaranje preduzeća ili radnji samohranim majkama.
Trećina radi na crno
Kada bi se legalizovao rad na crno, koji je najprisutniji u građevinskoj sferi, trgovini ili ugostiteljstvu, broj nezaposlenih bi se smanjio za trećinu, ocenjuju u novosadskoj službi za zapošljavanje. Jer, veliki broj osoba koje poslodavci ne prijavljuju iako formalno rade, na evidenciji su tržišta rada.
