Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za popularne romane do 500, za leksikone i do 10.000 dinara
Za trenutno popularne romane većina Novosađana spremna je da izdvoji do 500 dinara, a do četiri puta više novca spremni su da daju za stručnu literaturu i rečnike. S druge strane, za savremenu poeziju interesovanja gotovo i da nema. U želji da dođu do nekog naslova, pojedinci ne prezaju ni od krađe, a, prema rečima prodavaca, najopasniji kradljivci su deca koja su spreman da uzmu i po desetak knjiga.
Izlagači na Drugom jesenjem salonu knjiga koji se završava danas ističu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da, iako od osobe zavisi koliko će novca potrošiti za knjigu, Novosađani najčešće za popularne romane daju do 500 dinara.
- Interesovanje za knjige postoji, ali ih posetioci salona više gledaju nego što ih kupuju. I Novosađane najviše privlače aktuelni naslovi, recimo romani Mirjane Bobić-Mojsilović, Ljiljane Habjanović-Đurović, Paula Koelja ili Orhana Pamuka - primećuje Branko Babović iz izdavačke kuće „Kairos" i dodaje da izdavači mogu biti zadovoljni interesovanjem Novosađana za knjige.
Osim popularnih romana, izdavači su primetili da se u poslednje vreme sve više traže priručnici o umeću življenja. S druge strane, gotovo da nema interesovanja za savremenu poeziju. Najbolje se prodaje stručna literatura, pa su za knjige potrebne za nastavu i razne rečnike Novosađani spremni da daju i po dve hiljade dinara.
- Dobro se prodaje stručna literatura, dobro idu rečnici, a beletristika nešto slabije. Stvarno je individualno. Neko plati 2.000 dinara, neko ne može možda ni 200 dinara - Neven Cvetičanin iz izdavačke kuće „Rubikon".
Dina Bubulj iz izdavačke kuće „Trio" kaže da bi se svi iznenadili kada bi znali da su neki ljudi spremni da daju i sto puta više novca za knjige.
- Ima ljudi koji potroše i po 50.000 dinara na knjige. Pazite, Jansenova „Istorija umetnosti" košta 10.000 dinara i ima svoje kupce, i to redovno - kaže Dina Bubulj.
Većina izdavača kaže da su se u svom dosadašnjem radu susreli i sa krađom knjiga. Kako navode, radi se o različitim ljudima.
- Pa, dešava se ponekad. Ima nekoliko vrsta kradljivaca. Deca kradu iz igre, ali su ona najopasnija, jer uzmu i po desetak knjiga. Njima je bitno da ukradu. Onda, postoje impulsivni kradljivci, a ima i onih koji odaberu knjigu, prošetaju nekoliko puta i čekaju pogodan momenat - kaže Dina Bubulj.
