Izvor: Politika, 12.Mar.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za nove pokrajine bez državnih atributa
Zalažem se za asimetrično organizovanje Srbije koje bi obuhvatalo teritorijalno-političke jedinice od oko dva miliona stanovnika
Novi Sad – Na sednici Nacionalnog saveta za decentralizaciju 17. marta, biće predstavljena rešenja stručne grupe tog vladinog tela, o modelu suštinske, funkcionalne podele Srbije, najavljuje za „Politiku” Nenad Čanak, predsednik Saveta i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine. Prema tom predlogu, Srbija će osim regiona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imati i nekoliko novih pokrajina koje bi bile organizovane po evropskim standardima nivoa srednje vlasti, ali bez državnih atributa, naglašava Čanak:
„Lično se zalažem za asimetrično organizovanje unutar Srbije i za to da postoji srednji nivo vlasti koji bi obuhvatao teritorijalno – političke jedinice od oko dva miliona stanovnika, i to bi bile pokrajine. Prostom matematikom, imali bismočetiri ili pet, nazovimo ih, pokrajine. Regioni bi podrazumevali manje organizacione jedinice. Ali, Savet o tome tek treba da se izjasni.”
Da li je to moguće uraditi u okvirima postojećeg Ustava?
Ako budemo čekali da se prvo donese novi Ustav, pa da tek onda dajemo rešenja – uveliko ćemo kasniti. Nama će sigurno trebati nekoliko godina da dođemo do jasne slike kako Srbija treba da izgleda. Tu sliku bi predložili kao deo Ustava, umesto da čekamo da Ustav izdiktira rešenja pa da na osnovu njih docrtavamo neke detalje i dopisujemo fus note.
Da li ste sa koalicionim partnerima razgovarali o promeni Ustava?
Ne, jer ovoga trenutka u Srbiji ne postoje objektivne mogućnosti za promenu Ustava, a da on bude bolji od sadašnjeg. Nažalost, Koštuničin Ustav nije bio bolji već retrogradniji, i zakovao je Srbiju u niz koordinata iz kojih mora da se izađe ako planiramo bilo kakav ozbiljniji evropski pomak.
Zašto se u delu javnosti i sam pomen decentralizacije još uvek doživljava kao „crtanje” nekih novih granica?
Logično je da se tako doživljava jer decentralizacija znači čiste račune. Bio bih jako srećan kada bi mi bilo ko od velikih čuvara jedinstva Srbije objasnio šta je dobro doneo taj njihov koncept. Srbija ne može biti jedinstvenija osim onda kada regioni i pokrajine u njoj budu raspolagali onim što sami privrede, odlučivali o svojoj sudbini, kada od rezultata njihovog rada bude direktno zavisio njihov ekonomski i svaki drugi razvoj. I, sa druge strane, kada pitanje solidarnosti ne bude bilo zloupotrebljavano kao do sada. Primetićete da se vrlo često spominje priča o tome kako Vojvođani nisu dovoljno solidarni sa manje razvijenim krajevima Srbije, a zaboravlja se da se od 15 najrazvijenijih opština u Srbiji 9 nalazi na teritoriji grada Beograda. Nisam primetio da su oni solidarni sa celom Srbijom.
Ali nema Beograd „problem” sa NIP-om, već Vojvodina.
Sasvim je jasno da ne govorim o Beogradu kao dvomilionskom gradu, nego kao ilustraciji centralizma i raspolaganja novcem iz cele države.
Znate, kada 98, 3 odsto sredstava iz NIP-a ide van Vojvodine, onda se sasvim logično postavlja pitanje o čemu se tu radi. Da li u Vojvodini živi dva odsto stanovništva, ili toliko procenata BDP-a dolazi iz Vojvodine? Ne! Mi smo podržali Vladu Bojana Pajtića u nameri da se razjasni situacija u vezi sa NIP-om. Nadamo se da će Pajtić istrajati na tim zahtevima, i da neće biti primoran da se povuče, kao što je do sada nekoliko puta bio slučaj. Ipak, ostavimo da narednih nekoliko dana pokažu da li ima pomaka ili ne.
I šta ćete onda?
Ako prođe prvi kvartal 2010, odnosno kraj marta, a ništa ne bude urađeno ni po pitanju imovine pokrajine i finansiranja novih nadležnosti, moraćemo da preduzmemo jaču političku akciju. To u prevodu znači da ćemo podići to pitanje na nivo razgovora sa vladom. Setite se da smo to učinili i kada je bio Statut u pitanju.
Da li ste „raščistili” odnose sa strankom Mlađana Dinkića, nakon otpuštanja državnog sekretara iz ministarstva za NIP?
Gospodin Pomoriški je uklonjen iz meni zaista nepoznatih razloga. Nikada nismo dobili zvanično objašnjenje o čemu se tu radi. Vrlo slična stvar onoj koja je inicirala problem sa gospodinom Pomoriškim, a to je prelazak određenog dela stranke G17 iz Zrenjanina u LSV, dogodila se u još jednoj opštini. Članovi G17 su prešli u DS, ali nisam video da jezbog toga smenjen neko iz DS-a.
Znači, još uvek niste razjasnili „slučaj Pomoriški”?
Rešićemo to na nivou koalicije.
Ipak, i dalje podržavate Vladu Srbije?
Ne mislim da je ova vlada dobra, niti da je u nekoj velikoj meri korektna, ali ovo je na moju veliku žalost najbolja vlada koju trenutno Srbija može da ima i zato moramo da je sačuvamo. Činjenica je da je Radovan Karadžić u Hagu, da crveni pasoš ponovo služi tome da se s njim putuje a ne da mu se ismeva, da možemo da kažemo da se živi u okruženju blagog napretka i odgovorne politike... I zbog toga ih mi podržavamo.
A šta je sa neispunjenim obavezama prema Vojvodini?
Ustavna obaveza od 7 odsto se ne poštuje, pokrajinske institucije se ponižavaju, ministarka Kalanović odbija razgovor na temu rezultata svojih delovanja. Nije G17 plus dobio na poklon ministarstva. Kakav interes imaju građani Srbije ako je od 395projekata koje NIP finansira samo 13 na teritoriji Vojvodine?Kakav je to NIP kada se tri četvrtine svih projekata nalazi u resorima ministara iz G17 plus?
Pa, dokle je onda Vaša granica trpeljivosti?
Onog momenta kada budem znao da postoji i jedan odsto šanse da se napravi bolja vlada od ove, gledali bismo kako da se ta vlada formira. Trenutno, toga nema na vidiku, i zato je naše strpljenje bezgranično. Ali to ne znači da ćemo ćutati.
Aleksandra Popović
[objavljeno: 13/03/2010]
