Izvor: Politika, 06.Okt.2010, 09:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vozači donatori auto-puta

Koliko koštaju putarine u Srbiji, a koliko u inostranstvu, i da li patriotski osećaji mogu da ublaže rupe na putu

Naplatna rampa na auto – putu u izgradnji Novi Sad – Horgoš. Plaća se na licu mesta. Cena – 330 dinara za putničko vozilo. 500 dinara vozilo sa prikolicom, 990 kombi ili autobus i 1.980 vozilo s više od tri osovine. Cena nije mala, naprotiv, ali problem nije u ceni. Pitamo inkasanta:

– Kuda sad da idemo?

– Kako?

– Pa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lepo, gde je taj auto-put za koji smo platili putarinu?

– A, to, pa taj put je u izgradnji!

– Pa šta smo mi onda platili?! Putarinu za nedovršeni auto-put.

– Nije tako – lukav je inkasant – vi ste donatori autoputa.

Tako znači, što rekao Radoje Domanović, obli nas neka milina. Znači, jednog dana kada budemo priložili sve ove priznanice koje potvrđuju da smo decenijama plaćali korišćenje nepostojećeg auto-puta, dobićemo donatorsku povelju. Pa, ko je vozio, recimo, samo pet godina, on će imati bronzanu povelju, oni koji su dogurali do decenije plaćanja nepostojećg auto-puta dobiće srebrnu povelju, a najveće patriote, sa preko decenijom plaćanja vožnje – biće nagrađeni poveljom sa zlatnim slovima, i svakako, aplauzom nadležnih.

Ko ne veruje neka proba, patriotski osećaji mogu da ublaže rupe na putu.

Ali ovo je samo poduži uvod u priču o tome koliko koštaju putarine u inostranstvu a koliko na našim drumovima. Ovoga puta nećemo pominjati čuveno „kraduckanje“ na naplatnim rampama, nadamo se da je ta epizoda u razvoju drumskog saobraćaja u Srbiji konačna prošlost. Valjda se taj narod što se bavi putevima uzobiljio, ako se nije uplašio apsa.

Elem, treba za početak reći da je korišćenje auto-puteva u Nemačkoj besplatno. Čak nema ni ograničenja brzine u krajnjoj levoj traci. Ali to su Nemci, najbogatija zemlja Evrope, pa mogu i da časte svoje vozače, zar ne? Lako je njima kad su izgradili auto – puteve. Počeli su na vreme, još za Olimpijadu u Berlinu, sredinom tridesetih prošlog veka.

U obližnjoj nam Austriji na granici se kupuju vinjete koje se lepe na šoferšajbnu. (Policija revnosno kontroliše) Za 10 dana korišćenja austrijskih drumova vinjeta košta 7, 60 eura, za 2 meseca 21, 80 i za godinu 72, 60. 

U susednoj Bugarskoj, za nedelju dana vožnje, plaća se 4 evra (Bugari su se izborili da zajedničku valutu zovu evro), 10 evra za 10 dana i za godinu 59.

U Hrvatskoj se plaća u kunama, da bi se dobio iznos u evrima treba kune deliti sa 7 . Batrovci – Zagreb 110 kuna, Zagreb-Split 171 kuna i Zagreb-Maribor 23 kune.

Slovenija: 7 dana 15 evra, mesec 30 i godina 95 eura. Mađarska: 4 dana – 6,40, 7 dana – 10,70, 1 mesec 17,5 evra.

U Makedoniji se plaća 190 denara do granice sa Grčkom. (Denar – 1,74 dinara)

A kako ove cene izgledaju kad se uporede sa domaćim? Evo – putarina od Beograda do Niša za putničko vozilo je 7, 4 evra, što je za svega 20 evro centi manje nego što Austrija naplati korišćenje svojih auto – puteva za period od celih 10 dana.

Dakle, i dalje važi ono što je rekao inkasant kod Novog Sada – vozači u Srbiji ne plaćaju putarinu nego doniraju izgradnju puteva. Ugrađuju sebe u putnu infrastrukturu, što bi rekli levičari opsednuti veličinom obnove i izgradnje.

----------------------------------------------

Elektronska naplata

I na našim putevima je moguće bezgotovinsko plaćanje putarine. Treba potpisati ugovor sa JP Putevi Srbije i preuzeti TAG uređaj. Dekoder na naplatnoj rampi čita TAG i automatski podiže rampu. U TAG je unesen registarski broj vozila, kategorija puta i iznos plaćene putarine. Na uplaćeni iznos od 1 500 do 16 000 dinara dobija se popust od 8 odsto, a na uplate do 80 000 dinara popust je 10 odsto, dok je preko tog iznosa 15 procenata. Za sada je oko 80 odsto naplatnih rampi na Koridoru 10 opremljeno čitačima.

Nenad Novak Stefanović

objavljeno: 06/10/2010

Nastavak na Politika...