Izvor: Politika, 17.Okt.2010, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanski „dorsi“ ponovo u akciji

Od vrata do vrata aktivisti DS-a u subotu obišli 244.867 domova. – U kuće ulazili Pajtić, Elezović, Novaković, Gagić...

Novi Sad, Odžaci – „Sve je u minut organizovano i molim vas da budete tačni jer vas nećemo čekati”, upozorio nas je veče uoči polaska predsednik vojvođanskih demokrata Dušan Elezović. Poštujemo to, i u dogovorenih 9 i 15 stižemo u bazu – prostorije lokalnog DS-a u centru Odžaka. U isto vreme, 6.500 članova DS-a okuplja se u još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 27 opština i gradova širom Vojvodine. Inače, Odžaci su poslednja opština koju su osvojili vojvođanski žuti. Da suvereno vladaju pokrajinom, gde imaju apsolutnu većinu, potvrdili su kada su u januaru na ponovljenim izborima u tom bačkom mestu osvojili oko 35 odsto glasova. Umesto da pobednički tog subotnjeg prepodneva paradiraju opštinom, demokrate iz Odžaka po kiši da idu od vrata do vrata, kao u sred najveće kampanje. „Šta tu ne razumete”, pita Dušan Elezović uz jutarnju kafu za koju imamo tek nekoliko minuta jer se u pola deset kreće u akciju.

Punoj sali aktivista DS Elezović govori:

„Za ovih sedam meseci, od preuzimanja vlasti u Odžacima, počeli smo da radimo ono što smo obećali, da dovodimo investitore. Za mesec dana će biti otvoren prvi proizvodni pogon koji će zaposliti 60 ljudi. Danas želimo da meštanima pokažemo da o njima vodimo brigu i kada nema kampanje, i kada nema izbora na vidiku. Nemam razloga da sumnjam u vas i budite sigurni da ćemo, ako ovako budemo radili, 2012. obezbediti apsolutnu pobedu. A ja ću opet za šest meseci doći da idemo od vrata do vrata.”

Od prošlog novembra, ovo je četvrti put da se u Odžacima ide po kućama. Praksa je da se ide u parovima, a svaki od njih treba da za četiri i po sata, do 14 časova kada je vreme ručka, obiđe 90 domaćinstava. U timu smo s Miodragom Milenkovićem, direktorom lokalnog Doma zdravlja kojeg meštani znaju kao dr Bucu, i Dušanom Elezovićem. Naša je Železnička ulica, najduža u centru.

„Imamo imena svih ljudi, a ja ću beležiti kako reaguju na nas, da li odbijaju razgovor, da li su ravnodušni ili su siguran glas. U drugoj koloni je šta im smeta, šta bi promenili ili dodali. Na kraju akcije imaćemo kompletnu sliku celog mesta. Nema vrata na koja nismo zakucali”, kaže aktivista Šupe koji ide s nama.

„Novi smo ovde na vlasti. Narod je više očekivao, ali sada ćemo da im objasnimo koliko smo uspeli da uradimo i kakvi su nam planovi. Odžaci nisu imali nijedan projekat, a investitori neće na ledinu, bez struje i vode. Počeli smo to da to rešavamo. To narod ne vidi, a bilo bi dobro da čuje”, nastavlja dr Buca.

Slika koju zatičemo u Železničkoj ulica svedoči o tome kako se dugo nije ulagalo u infrastrukturu: uništeni su trotoari, stare fasade... Ulazimo u prva dvorišta, ali bez većeg uspeha – nema domaćina. Subota je, dan za pijacu, ali i najavljenu pomoć penzionerima od 5.000 dinara. Elezović i doktor ne odustaju. Pričaju ko su ljudi koje je trebalo da sretnu i ispod zatvorenih vrata im ostavljaju poruke.

„Nama je važno da uspostavimo neku vrstu direktne komunikacije i da vas obaveštavamo o svemu što se radi u Novom Sadu. Slaćemo informacije o konkursima za radna mesta, za kredite za poljoprivrednike. Planiramo da dolazimo češće”, objašnjavaju domaćinu čija je kuća na nekoliko metara od prostorija lokalnih radikala.

Uprkos insistiranju domaćina, odbijaju da se zadrže na kafici. Takva su pravila, kažu, jer inače bi trajalo „do sutra”. Počinje da pada kiša. Ne smeta im. Kažu da su išli su i na minus 10, po klizavici.

Nismo čuli da neko od ministara, između izbora, ide od vrata do vrata, a ove akcije vojvođanskih demokrata su obaveza za sve.

„Mislim da je Bojan Pajtić u Pećincima, Novaković i Gagić su valjda u Banatu, a ja još treba da stignem u Sombor i Kulu. Ne znam tačno gde je ko danas, ima nas 6.500”, objašnjava Elezović i uvlači nas u novo dvorište.

„Ja mislim da je kriza već 20 godina. Uvek verujem, ali ne vidim bolje. Radio sam u tekstilnoj industriji, zatvorili su fabriku, svaki mesec idem na biro. Još dve godine mi trebaju do penzije. Valjda ću nekako izdržati”, kaže sin bolesne bake koju su demokrate ranije obišle.

Elezović komentariše: „U Pećincima koji su pre 10 godina bili daleko iza Odžaka, u kojima nije bilo posla, sada nedostaje radne snage, a prosek plata je 700 evra. Za manje od šest godina su to postigli zahvaljujući lokalnoj samoupravi. I mi ćemo da uspemo”.

Posao, penzije, normalan život, to je ono što meštani Odžaka uporno ponavljaju. 

„Koliko ima, toliko se radi. Da budu plate i penzije i da mladi imaju od čeka da žive”, uglas poručuju Simka i Čedomir Stamenković, uporni u nameri da demokrate zadrže na kafi. Ali, uzalud. Tek su dvadesetak kuća obišli.

U jednom dvorištu smo čuli da neće da glasaju za demokrate. Članovi naše ekipe im zahvaljuju i idu dalje. „I sledeći put ćemo ući u njegovu kuću. Svi traže ljudskost, normalan pristup razgovoru, uvažavanje kritika. Nama to nije teško”, kaže dr Buca.

Do kraja novembra demokrate planiraju da obiđu celu Vojvodinu, a narednih vikenda i da se vrate u kuće u kojima ove subote nisu zatekli domaćine. Elezović nas uverava da nije u pitanju priprema za izbore već, kako kaže, redovan razgovor s ljudima kako bi mogli da definišu probleme.

Aleksandra Popović

objavljeno: 18/10/2010

Nastavak na Politika...