Izvor: B92, 16.Avg.2010, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvodina: UC najmodernija ustanova
Društvo Urgentni centar Vojvodine najmodernija zdravstvena ustanova u regionu Prijem pacijenata počinje 20. avgusta. Napredni elektro sistem non-stop održava stabilan napon struje.
Novosađani, odbrojavajte! Prve pacijente novi Urgentni centar primiće 20. avgusta, posle 19 godina iščekivanja. Ovako moderna zdravstvena ustanova ne postoji u Srbiji, niti u regionu, tako da Urgentni centar zaslužuje naziv „superbolnice”.
Prijemno-trijažni blok, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ulaz, više podseća na aerodromsku zgradu nego na bolnicu: veliki informativni pult, široke i udobne stolice u velikoj čekaonici, tiha muzika, rashlađeni prostor" U prizemlju se ređaju ambulante s najnovijim aparatima za reanimaciju, EKG, uređaji za endoskopiju"
Tu je i jedinstvena sala za intoksikaciju, gde će se primati osobe koje su se predozirale drogom ili alkoholom. Mermerom obloženi podovi, zidovi napravljeni od nezapaljivog materijala, 38 automatskih vrata, 80 s kontrolom pristupa" Sve na dugme. Zgrada je centralno klimatizovana, ali, kao u hotelu, duž hodnika su raspoređeni i ručni podešivači klime. Četiri bolnička lifta, s posebnim sistemom prioriteta poziva. To znači da kada se na pokretnim nosilima, na „strečeru”, nalazi životno ugroženi pacijent, ekipa prislanja karticu i lift se ne zaustavlja do trećeg sprata, gde su četiri operacione sale.
Sve ovo imala je prilike da vidi ekipa „Politike”, koja je pozvana da poseti Urgentni centar. Domaćin nam je direktor Kliničkog centra Vojvodine (KCV) profesor dr Dragan Drašković, koji razjašnjava i razlog zašto svečano otvaranje nije značilo i istovremeni prijem pacijenata.
– Svečano otvaranje je značilo obeležavanje završetka građevinskih radova i predaju ključeva odnosno kartice za otvaranje centra koji je vredan 3,7 milijardi dinara, a sve do poslednjeg dinara dala je pokrajinska vlada Vojvodine. Nakon toga je ostavljen rok za puštanje u rad određenih uređaja, sistema i instalacija, koji su nam odredili proizvođači medicinskih uređaja. Kada imate sve novo i procedure su do sada neviđene – kaže za „Politiku” dr Drašković.
Ipak, najveći utisak u novom UC je da se uz svaki bolnički krevet nalazi respirator, odnosno aparat za veštačko disanje, što je američki standard opreme ovakvih ustanova.
– Uz svaki od 45 kreveta ide po jedan respirator. Kratko i jasno: sve je intenzivna i poluintenzivna nega. Zato je skupo i jedinstveno u Srbiji, ali i regionu. Nema nijednog običnog bolničkog kreveta. Šta će običan bolnički krevet u Urgentnom centru – kaže dr Drašković.
Spremne su i one male stvari koje u bolnici život znače: na svakom krevetu posteljina i pidžama, u svakoj sobi sanitarni čvor s tuš kabinom, ormarići za lične stvari" Međutim, sve je „pod konac” i u dve hirurške poluintenzivne nege, u svakoj po sedam kreveta.
Na trećem spratu je operacioni blok sa četiri potpuno automatizovane operacione sale. U jednoj sali hirurg može da „komanduje” složenom operativnom opremom, odnosno postoje senzori „na glas”. Dovoljno je da kaže „podigni krevet”, „pojačaj mi svetlo”, „zumiraj kameru”" Naravno, na engleskom ili nemačkom. Ali, to nije problem, jer je pripremajući se za rad s najnovijom opremom 12 lekara bilo na usavršavanju u Nemačkoj. Stolovi u operacionim salama kao i bolnički kreveti se klimaju i odaju utisak nestabilnosti, ali, kako su nam domaćini objasnili, reč je o najnovijim tehnologijama i materijalima koji tako čuvaju krevet od lomljenja. Naravno, izum je američki jer su oni kao „najdeblja” nacija tražili i našli način kako da skupi operacioni kreveti ne pucaju pod teretima, a ni Lale nisu mršave"
U velelepnom zdanju Urgentnog centra apsolutno svaka stvar je nova, tek raspakovana" Stare će, izgleda, biti samo slušalice oko vrata, lična svojina lekara koji će ovde dežurati. Da li su morali da kupuju sve novo i najskuplje, pitamo.
– Kupovali smo skupu i kvalitetnu opremu, jer se u srpsko zdravstvo retko ulaže. Onda kada kupimo, bolje da nam traje 30, 40 godina – odgovara dr Drašković.
Ovde je instaliran i uređaj za besprekidno napajanje strujom.
– Postoji permanentni napon struje, pa se u slučaju iznenadnog kvara i nestanka struje u samom Urgentnom centru to ne bi osetilo ni na jedan sekund. Nema ni treptaja kada padne napon struje u gradskoj mreži, svi aparati radiće još nekoliko sati, zahvaljujući naprednim čuvaru napona, takozvanom Upsu. Tako nema opasnosti da nestanak struje poremeti operacije koje su u toku, rad respiratora, dijagnostičkih uređaja, koji su veliki potrošači struje dok se operiše, ili za pacijenti na respiratorima, svi aparati su veliki potrošači, objašnjava dr Drašković.
Ministarstvo zdravlja usporilo prijem novih sestara
– U smeni će 45 lekara ovde obavljati stalna dežurstva, a stalno zaposlenih je samo sedmoro doktora, šefova službi – hirurgije, radiološke, internističke" Medicinske sestre su „domaćice” kuće i one su ovde stalno zaposlene. Bilo je problema obezbediti kadar. Zahvaljujući našim preraspodelama pacijente će sačekati oko 60 sestara. Od Ministarstva zdravlja prema kadrovskom planu za ovu godinu sleduje nam prijem još 20 sestara. Plan smo dobili pre 10 dana umesto prvog januara. Ministar zdravlja je kadrovski plan doneo 16. jula, sedam meseci nakon roka, a mi što kasnimo dve nedelje ispadosmo krivi – kaže dr Drašković.
Izvor: Olivera Popović, Politika.rs
Foto: Suat Eman / FreeDigitalPhotos.net
