Izvor: Politika, 09.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena barokne lepote
Anonimni vlasnik ikone na staklu svetog Jovana Krstitelja iz 1760. danas traži za nju 24.000 evra, poslednji put na aukciji u Madl'Artu
Novi Sad – Na prolećnoj aukciji beogradske Aukcijske kuće Madl'Art prošlog meseca je, pod rednim brojem 56, i ceni od 26.000 evra, drugi put ponuđena na prodaju ikona na staklu svetog Jovana Krstitelja, u katalogu zabeležena kao „unikatna ranobarokna srpska ikona na staklu iz 1760. godine, registrovana kao spomenik kulture”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ikona, vlasništvo za sada anonimnog žitelja jednog malog vojvođanskog mesta u blizini Novog Sada, nije tada prodata. Reč je o delu koje ima svojstvo spomenika kulture i upisano je u Registar spomenika kulture Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, rešenjem od 26. decembra 1983. godine. Direktor Madl'Arta Dejan Popović „prozvao” je na aukciji Maticu srpsku što nije pokazala spremnost da otkupi „najbolju i najstariju srpsku ikonu na staklu...” U međuvremenu, predlog za otkup ikone (istina, bez provizije aukcijske kuće, po ceni od „samo” 24.000 evra) stigao je u Izvršno veće AP Vojvodine, u Sekretarijat za kulturu, ali nije prihvaćen. Od pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje Milorada Đurića dobili smo za „Politiku” odgovor da predlog nije mogao biti usvojen, jer se Sekretarijat rukovodio mišljenjem stručnjaka Matice srpske koji su procenili da je predložena visoka i nerealna cena.
Od Dejana Popovića, međutim, upravo smo saznali da će anonimni vlasnik ikone uskoro i treći put ponuditi na aukciji ovu staru ikonu na staklu, ali sada po još višoj ceni od – 35.000 evra!
Akademik Dinko Davidov se seća čoveka koji je pre bezmalo četiri decenije donosio ikonu u Maticu srpsku, i kaže da je delo čistog, nesumnjivog porekla, da je jedna od retko dobro očuvanih, ali i da je njen vlasnik i tada odbijen jer je tražio veliki novac. Jedan od najvećih istraživača srpskih ikona na staklu, istoričar umetnosti Dušan Škorić, o ovoj temi napisao je i knjigu na čijim je koricama objavljena reprodukcija ikone svetog Jovana Krstitelja.
– Ikona sa aukcije nije najstarija jer potiče iz 1760, ubedljivo je najstarija jedna sentandrejska iz 1710. godine – kaže Dušan Škorić. Od Škorića saznajemo da se u nemačkim, berlinskim i minhenskim, aukcijskim kućama mogu kupiti barokne ikone na staklu iz istog perioda po prosečnoj ceni od hiljadu do tri hiljade evra, a u Beču za oko 3.500 evra. Veoma retke i dobro očuvane barokne ikone na staklu ponekad dostižu i cenu do pet hiljada evra, na poznatim evropskim aukcijama, kaže Škorić. On o ceni ikone na aukciji u Madl'Artu tvrdi da je – neutemeljena. „Mogla bi da vredi najviše do pet hiljada evra”, ističe Škorić.
Zanimljivo je da svi naši sagovornici znaju za ikonu koju je proteklih decenija vlasnik više puta, u raznim okolnostima, uvek po visokoj ceni, nudio na prodaju. Nismo uspeli da saznamo ime njenog procenitelja stručnjaka, ali je vlasnik, prema kazivanju naših sagovornika, tvrdio da su mu svojevremeno u Muzeju Vojvodine rekli da „dostiže cenu automobila ’golf’”... Po toj logici se danas, valjda, stiglo do cene od 26.000, ili budućih 35.000 evra.
Ikona je, inače, sredinom devedesetih, nuđena i Matici srpskoj, iako u umetničkoj kolekciji njene galerije nema odgovarajuće zbirke, postoji tek jedna, davno kupljena ikona na staklu, iz sentandrejske škole.
– Ne shvatam uopšte zašto su nas u tu priču upleli, jer mi uopšte nemamo ikone na staklu, niti možemo, a nemamo ni para, da učestvujemo u aukcijama – kaže dr Branka Kulić, upravnik Galerije Matice srpske. – I cena je preuveličana, i to prilično. Te ikone su redak materijal u istoriji umetnosti kod nas, radi se o trošnom materijalu i nema puno sačuvanih. Uz sve to, reč je, ipak, o popularnoj umetnosti, prigodno rađenoj, iako postoji nekoliko izvanrednih primeraka.
U Muzeju Vojvodine nalazi se najveća naša zbirka ikona na staklu od 106 primeraka kojom već decenijama rukovodi poznati etnolog Marija Banski.
– Već dosta dugo traje priča oko te famozne ikone na staklu, gotovo četrdeset godina, o njoj je i pisano više puta, a vlasnik je uvek tražio za otkup preveliku, nemoguću svotu – kaže Marija Banski, sećajući se da je ikonu svojevremeno nudio čovek koji se predstavljao kao učitelj u jednom sremskom selu. – Sada u Muzeju, koliko znam, za otkup novih predmeta nemamo ni dinara.
Antikvar i predsednik Društva „Srpska Atina” Sava Todorov misli gotovo isto.
– Cene ikona na staklu kod nas su nekoliko stotina evra. I sam imam nekoliko, i cenim ih od 200 do 300 evra. Na ovakvim aukcijama pokušavaju da se privuku institucije ili firme, da plate preskupo procenjeno delo. Tako se formira i javno mnjenje i tržište kulturnih dobara. Uostalom, u Madl'Artu su stavili na aukciju u katalog i delo Konjovića ukradeno u Skupštini, i to po ceni od 15.000 evra, a ta slika bi najviše mogla da vredi deset hiljada, pod uslovom da nije ukradena... Kod nas vrlo malo umetničkih dela može da dostigne visoku cenu, recimo slike, i to samo neke, Save Šumanovića, do sto hiljada evra... – tvrdi Todorov.
Nesumnjivo je da bi vojvođanski muzejski fondovi bili obogaćeni otkupom jednog ovakvog dela. Ali, gotovo neverovatan jaz između tražene i moguće, prema mišljenju stručnjaka realne cene otkupa, skoro da apsolutno isključuje mogućnost da ova ikona dospe u Muzej Vojvodine.
Danica Radović
[objavljeno: 10/05/2009]
