Izvor: Blic, 27.Avg.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više rade, manje zarađuju
Novi Sad - Zbog jake konkurencije u spoljnotrgovinskoj razmeni i posledica svetske ekonomske krize, u privredi Vojvodine u prvih šest meseci zabeležen je pad od 29 procenata, pa je privreda pokrajine vraćena dve godine unazad - na nivo iz 2007. godine. Možda je utešno to što je vojvođanska privreda i u krizi zdraviji deo ekonomije Srbije, ali i sa manjim zaradama.
Prema podacima Privredne komore Srbije, sve privredne aktivnosti smanjene su za 18 odsto u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na isti period prošle godine. Izvoz je za trećinu manji od uvoza, a na nivou Srbije čak 50 odsto. Istovremeno, prosek čekanja na posao je manji nego na nivou republike: dok se u Srbiji posao dobija u proseku nakon tri godine čekanja, stanovnici pokrajine posao nalaze za oko dve godine. Po visini zarada, naročito severna Bačka i Srem, i dalje su ispod proseka države u proseku za 10 odsto.
- Izvoz je pao za 29 odsto, dok je pad uvoza još veći, što samo po sebi ne bi bilo strašno da nije na štetu sredstava za reprodukciju, a posebno uvoza osnovnih sredstava - kaže Ratko Filipović, potpredsednik Privredne komore Vojvodine.
Spoljnotrgovinska razmena je posledica pada svih privrednih aktivnosti. Cene su, međutim, rasle, a njihov rast je obuzdan tek u junu, kada su pojedine cene prvi put bile manje nego u prethodnom mesecu. Ekonomisti ovo objašnjavaju nedostatkom novca, odnosno smanjenjem kupovne moći građana.
Posledice privredne krize najviše se osećaju u Severnobačkom, Zapadnobačkom i Sremskom okrugu. U Severnobačkom regionu broj nezaposlenih se povećao za 2.500. Prosečna zarada u severnoj Bačkoj je 28.700 dinara, dok je republički prosek 32.000 dinara.
Zarade u Sremskom okrugu su takođe ispod republičkog proseka za 1.170 dinara. Najveću prosečnu zaradu u ovom okrugu od 39.034 dinara imali su zaposleni u opštini Pećinci. Na drugom mestu po zaradama u Sremu su Mitrovčani, dok je na začelju rumska opština, gde je prosečna plata 27.374 dinara.
U opštini Kula nedostatak investicija i razvojne politike doveo je do svojevrsnog „komunalnog separatizma". Stanovnici Crvenke i Ruskog Krstura žele da se odvoje od Kule u posebne opštine verujući da će tako lakše doći do neophodnih investicija.
Dok se u Crvenki s ekonomskim efektima krize prepliću lokalnopolitički, za privredni pad u Zrenjaninu se optužuju kriminalni scenariji.
Opšti problem Vojvodine su loše privatizacije, pošto prodata preduzeća masovno tonu u likvidaciju. Zaposleni optužuju direktore, sindikati nove vlasnike, a često i novosadsko odeljenje Agencije za privatizaciju.
Samo u prvih šest meseci u Vojvodini je iz privrednog registra izbrisano 4.910 preduzetničkih radnji i 366 privrednih društava i preduzeća. S druge strane, otvoreno je 1.447 preduzeća i 5.635 radnji, što je za oko 8,8 odsto manje u odnosu na isti period lane. Na ovaj pad naveći uticaj ima nelikvidnost. Među novoosnovanim firmama na prvom mestu su one za trgovinu na veliko, kao i trgovinu motornim vozilima, dok je među privrednim radnjama ugostiteljskih objekata.
Privredna kriza povećala je nezaposlenost u čitavoj pokrajini, koja je po statističkim podacima na prvo mesto isturila Bačku Palanku. U ovoj opštini je krajem jula bilo 7.858 nezaposlenih, od kojih su 4.143 žene, izjavio je šef Nacionalne službe za zapošljavanje u tom gradu Dragan Perić.
Smanjena industrijska proizvodnja
Industrijska proizvodnja u Vojvodini smanjena je za 18 odsto i to u sva tri sektora prerađivačke industrije, koja čini 92 odsto ukupne industrije Vojvodine, dok je rast zabeležen samo u jednoj od ukupno 22 industrijske oblasti. Smanjen je i promet robe u trgovini na malo i to nominalno za 23,1 odsto, a realno za 28,9 odsto.
Kriza pritisla i seljake
Velika neizvesnost je i u agraru. Agrarni budžet prvo je smanjen za četvrtinu, a rebalansom čak prepolovljen. Pošto se manje investira realno je da budu i slabiji rezultati, ukazuje bivši ministar poljoprivrede i stručnjak Svetske organizacije za hranu (FAO) Goran Živkov, koji je upravo završio istraživanje o uticaju svetske ekonomske krize na ovu privrednu granu. Krediti su agraru danas potrebniji nego ikad i to za obezbeđivanje otkupa, za finansiranje proizvodnje od setve do žetve. Neophodne su i kreditne olakšice za poboljšanje finansiranja trgovinske razmene koje bi organizovala država - objašnjava Živkov i dodaje da je u „ovu privrednu granu plasirano malo novca.
