Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Avg.2010, 15:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Viceguverner: Visoka izloženost deviznom riziku

NOVI SAD -

Dok se zarada poljoprivrednika u velikoj meri oslanja na gledanje u nebo, privrednici gledaju u kursnu listu. A da bi sporvela svoju strategiju ponovne takozvane dinarizacije Srbije, Narodna banka u Novom Sadu, vodećim izvoznicima, uvoznicima i bankarima organizovala je predavnje o tome kako se zaštiti od promena deviznog kursa.

Za privredu Srbije čije obaveze prema inostranstvu iznose 11 milijardi evra, a 73 odsto odobrenih kredita indeksirano je u stranoj valuti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rizik od kursnih razlika je ogroman.

Kada ne mogu da se zadužuju u valuti u kojoj ostvaruju i prihode, trebalo bi da koriste neke od instrumenata zaštite, istatako je viceguverner Bojan Marković na predavanju u Novom Sadu.

Tako se dobija stabilno poslovanje, koje ima svoju cenu, ali to ne znači istovremeno i manju zaradu.

Plaćanje i naplata u režimu plivajućeg kursa, slično se ponašaju kao tržište poljoprivrednih proizvoda.

Na sajtu narodne banke (www.nbs.rs u delu devizni hedžing) postavljeni su kalkulatori cene pojedih instrumenata zaštite od rizika promene deviznog kursa, i spisak banaka koje ih odobravaju.

S obzirom da fluktuirajući kurs neminovno znači pomeranja vrednosti domaće valute, a čak i male razlike mogu dovesti do milionske dobiti ali i gubitka, preporuka Centralne banke upućena je i izvoznicima koji su poslednjih meseci na kursnim razlikama bili u plusu, ali ne mogu znati da dinar za dva, tri ili šest meseci neće biti jači nego danas.

Po rečima Rade Jovanović, pomoćnika direktora za finansije velikog vojvođanskog izvoznika, Instituta za ratarstvo i provrtarstvo, preduzeće ima mnogo veće devizne prilive nego obaveze, a zbog depresijacije dinara i prošle i ove godine beležili su pozitivne kursne razlike.

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković ocenio je danas da su srpska država, kompanije i građani visoko izloženi deviznom riziku.

"To nije dobro, jer povećava rizike po finansijsku stabilnost u zemlji i za uspeh poslovanja", rekao je Marković u Novom Sadu na skupu sa predstavnicima privrede i bankarskog sektora Vojvodine u Filijali NBS u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, stepen evroizacije u Srbiji izuzetno je visok i u proseku iznosi od 70 do 80 procenata.

Marković je precizirao da je više od 70 odsto zajmova preduzeća u devizama ili sa deviznom klauzulom, dodajući da je 40 odsto depozita srpskih preduzeća u devizama.

Velikom deviznom riziku u Srbiji, kako je istakao, jedino nisu izložene poslovne banke.

Marković je naveo da je jedan od strateških ciljeva NBS dinarizacija, pošto će fluktuacija deviznog kursa u Srbiji ostati u dogledno vreme i kretaće se u oba smera.

Zbog toga je, kako je istakao, potrebno naći način da se država odbrani od tog rizika.

Viceguverner NBS je rekao da postoje tri stuba strategije dinarizacije, a to su, kako je naveo, očuvanje makroekonomske stabilnosti, razvoj tržišta dinarskih obveznica i razvoj instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Marković je rekao da u Srbiji još nema osnova po kojima bi se odredila prava cena korporativnih dinarskih obveznica, ali je ocenio da će brži razvoj tog tržišta biti alternativni način uzimanja pozajmica, mimo bankarskog sektora.

"Država trenutno ima 90 odsto prihoda u dinarima, a pre krize 97,5 odsto državnih dugova bilo je u devizama. Taj odnos se menja, s obzirom na to da je država polako počela da izdaje dinarske obveznice i oko 15 odsto državnog duga sada je u dinarima, što je mnogo bolje nego pre krize i čini monetarnu politiku Srbije mnogo efikasnijom", rekao je Marković.

Viceguverner je ocenio i da je jedan od najboljih instrumenata zaštite od deviznog rizika za preduzeća, državu i građane zaduživanje u dinarima.

Marković je pozvao sve izvoznike u Srbiji da se zaštite od deviznog rizika.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...