Izvor: Radio 021, 18.Avg.2019, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vetar oduvao mikroplastiku sve do Alpa i Arktika
Čestice plastike pronađene su u visokim koncentracijama u uzorcima snega sa švajcarskih Alpa, delova Nemačke i Arktika.
Uočene su čak i na udaljenom Svalbardu koji se nalazi u Arktičkom okeanu. Naučnici smatraju da su čestice mikroplastike na ta mesta donele jake struje vetrova, piše "New Scientist".
"Očito je da najveći deo mikroplastike koje nalazimo na snežnim površinama dolazi iz vazduha. Zbog toga se s pravom postavlja pitanje koliko mikroplastike >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << mi svakodnevno udišemo", rekla je biolog Melani Bergman sa Instituta Alfred Vegener u Nemačkoj.
Naučnici su najveću koncentraciju mikroplastike pronašli u uzorcima prikupljenim blizu seoskog puta u Bavarskoj, a oni su sadržavali različite vrste gume koja se koristi u automobilskoj industriji. Na Arktiku su pre svega pronašli čestice nitrilne gume (NBR), akrilata i boje.
Čestice mikroplastike približno su iste veličine kao i zrno polena, a vetrovima se mogu preneti s područja koja se nalaze na ekvatoru sve do Arktika.
Bergman i njene kolege smatraju da velik deo mikroplastike uočene u Evropi, a još više na Arktiku, dolazi iz atmosfere i napadanog snega, što bi moglo da objasni i veliku količinu tih čestica koju su naučnici pronašli u arktičkom moru i plutajućim santama leda.
"Kada stopostotno utvrdimo da se velike količine mikroplastike mogu prenositi i vazduhom, prirodno se postavlja pitanje koliko plastike mi udišemo", rekla je Bergman.
U junu ove godine objavljena je analiza podataka nedavno sprovedenog istraživanja koje pokazuje da svaka osoba nedeljno u organizam unese preko hrane i pića oko 2.000 čestica plastike, što je proporcionalno količini plastike u jednoj kreditnoj kartici.
"'Bez plastike u prirodi: procena ljudske konzumacije plastike iz prirode' prva je globalna analiza koja koristi podatke iz više od 50 istraživanja s temom ljudske konzumacije mikroplastike. Rezultati su važni za shvatanje uticaja plastičnog zagađenja i potvrđuju hitnost delovanja u svrhu smanjenja negativnih uticaja na ekosisteme", saopštio je Svetski fond za životnu sredinu.
Zagađenje mikroplastikom nastaje uglavnom kao posledica raspadanja plastičnog otpad. Istraživači je pronalaze svuda - u vazduhu, tlu, rekama i najdubljim delovima okeana. Čestice mikroplastike otkrivene su u vodi u plastičnim flašama, ali i u vodi iz gradskog vodovoda, u plodovima mora, pa i pivu. U oktobru prošle godine su prvi put pronađene u uzorcima ljudske stolice, što je dokaz da ih ljudi konzumiraju u hrani i tečnosti.
Voda u plastičnim flašama u proseku sadrži 22 puta više mikroplastike od vode iz gradskog vodovoda. Osoba koja je pila samo vodu iz plastičnih flaša u organizam je godišnje unela 130.000 čestica u poređenju s 4.000 iz vode iz gradskog vodovoda, kažu naučnici.
Dodaju da ne znaju tačno šta se događa kada se mikroplastika udahne, ali nova studija upućuje na to da većinu čestica koje udahnemo i progutamo. Dakle, ne iskašljemo je niti je izbacimo iz organizma kijanjem.
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
