Izvor: RTS, 28.Jan.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večernje klinike početkom februara
Početkom februara počinju s radom večernje klinike. Lekari će početi da primaju pacijente van redovnog radnog vremena.
Institut za reumatologiju u Beogradu i Dom zdravlja Novi Sad do kraja nedelje dobiće jednogodišnju saglasnost za organizovanje dopunskog rada. To znači da će već prvih dana februara početi da rade večernje klinike, a lekari da primaju pacijente van redovnog radnog vremena.
Saglasnost za organizovanje takvog rada zatražilo je 27 ustanova. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Više je onih koji se tek pripremaju na takav korak.
Iako je gotovo izvesno da će dobiti dozvolu za dopunski rad, u Institutu za reumatologiju još ne otkrivaju detalje.
U toku su građevinski radovi i uređivanje posebnih odeljenja, kako bi oni koji žele da plate za nestandarne usluge, strani državljani ili oni koji plaćaju da bi se lečili mimo reda imali neophodne uslove. Cene za te usluge biće konkurentne.
Direktor Instituta za reumatologiju Nemanja Damjanov napominje da su klinike napravljene tako da se pokriju nužni troškovi i da se ostvari minimalna zarada koja je neophodna za održavanje i unapređivanje rada.
"U Institutu Banjica za dopunski rad van te ustanove izjasnilo se samo dvoje ili troje lekara", kaže direktor Zoran Blagojević i dodaje da se, kada je hirurgija u pitanju, čovek najbolje oseća u miljeu u kome je navikao da radi, sa ekipom, instrumentima i opremom koju najbolje poznaje.
Kako će to izgledati u praksi, saznaćemo uskoro. Međutim, kritičari tog rešenja tvrde da je reč o uzurpaciji i komercijalizaciji državne imovine.
"Smatramo da je neetično i nemoralno da se, dok imate liste čekanja, nekakvi fantomski viškovi kapaciteta koriste privatno", kaže Zorica Marković iz Udruženja "Zdravlje".
Nadležni tvrde da dopunski rad mora da postoji kako bi se puno radno vreme u državnoj ustanovi maksimalno koristilo za usluge iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i da će građani konačno znati šta moraju da plate.
U Ministarstvu zdravlja su ubeđeni da je ovakav način poslovanja zdravstvenih ustanova korektan, a da je u osnovi kritika suštinsko nerazumevanje koncepcije.
Podsetimo, zakon predviđa da posle punog osmočasovnog radnog vremena, lekari zaposleni u državnom sektoru, dodatno, do trećine radnog vremena, mogu da rade samo u matičnoj ili nekoj drugoj državnoj zdravstvenoj ustanovi.
Ukoliko žele da rade kod privatnika, radno vreme moraju da podele.
