Izvor: Radio 021, 26.Avg.2017, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vavilonci znali Pitagorinu teoremu pre starih Grka?
Drevni Vavilonci razvili su pre 3.700 godina trigonometriju koja je bila znatno razvijenija od ove koja se danas koristi, a to im je pošlo za rukom mnogo pre starih Grka, navode australijski stručnjaci.
Ove tvrdnje zasnovane su na pronađenoj glinenoj tabli zvanoj "Plimpton 322", na kojoj su ispisani brojevi, prenosi britanski Indipendent. Tabla upućuje na to da su Vavilonci znali za Pitagorinu teoremu mnogo pre nego što su joj stari Grci dali ime.
Ocem trigonometrije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << tradicionalno se smatra Grk Hiparh, koji je živeo oko 120. godine pre nove ere, ali nova studija, objavljena u "Historia Mathematica", zvaničnom časopisu Međunarodne komisije za istoriju matematike, ukazuje na to da je ploča nastala 1.000 godina pre Hiparhovog vremena.
Doktor Danijel Mensfild sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, vođa istraživanja, navodi da je jedan od razloga razvoja napredne trigonometrije bila izgradnja što savršenijih građevina.
Ova tvrdnja deluje sasvim logično ako se uzme u obzir da su Viseći vrtovi Vavilona u Mesopotamiji – kolevki ljudske civilizacije, bili jedno od sedam čuda antičkog sveta.
"Reč je o vrlo snažnoj alatki koja je korišćena za različita terenska merenja i arhitektonske proračune", rekao je naučnik.
Doktor Mensfild objašnjava da su Vavilonci zahvaljujući ovom sistemu brojanja znatno lakše vršili složene matematičke proračune od današnjih matematičara.
"Njihov jedinstven pristup aritmetici i geometriji znači da ovo ne samo da je najstarija trigonometrijska tabla na svetu, već da je reć o jedinoj potpuno pouzdanoj trigonometrijskoj tabli koja je do sada pronađena", kaže Mensfild.
Osnova vavilnskog sistema bio je broj 60, koji mi danas koristimo za računanje vremena, a on daje mnogo više egzaktnih razlomaka, dodaje Mensfild. S obzirom na njegovu veliku preciznost, vavilonski sistem mogao bi da ima ogroman potencijal za primenu na polju obrazovanja i računarskih nauka, smatra istraživač.
Ploču je 1990. godine u Iraku otkrio arheolog, diplomata i trgovac umetninama Edgar Benks, koji je bio inspiracija za nastanak lika Indijane Džonsa.
Brojevi su ispisani na klinastom pismu u četiri kolone i 15 redova, mada je otkriveno da je tabla polomljena i da je ranije imala šest kolona i 38 redova.
Naučnici navode da je tabla najverovatnije predstavljala neku vrstu pomoćnog sredstva za proveru rešenja kvadratnih jednačina.
Autor: Tanjug, Independent
