Izvor: Blic, 22.Jan.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaspitači i ekonomisti po pet godina na birou
NOVI SAD - Vaspitači, ekonomisti, pravnici, diplomci humanističkih i prirodno-matematičkih nauka, najteže dolaze do posla u Novom Sadu. Diplome im često niko ne traži ni više od pet godina. Tržište rada toliko je prezasićeno ovim strukama da, iako poslodavci upravo za njih najčešće otvaraju radna mesta, njihova sudbina podjednako zavisi i od poznanstava, snalažljivosti, pa i sreće.
Na tržištu rada čak 2.900 mladih s fakultetskom diplomom trenutno čeka na posao. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Najviše je vaspitača, ekonomista, pravnika, proizvođača bilja i svršenih studenata društvenih i prirodnih nauka i matematike. Odmah za njima su menadžeri i turizmolozi, nastavnici, inženjeri, pa čak i medicinari i stomatolozi. Trećina diplomaca ovih struka, prema statistici, mora da se pomiri s tim da će najmanje dve godine provesti na birou, a svaki peti ili šesti da tako neće naći posao i po pet godina. Diplomci društvenih nauka ili Prirodno-matematičkog fakulteta najmanje su traženi. Tokom 2008. godine, u kojoj je zaposleno 955 visokoobrazovanih, za njih je otvoreno svega 30 mesta. Do posla će najlakše doći arhitekte, informatičari i inženjeri drumskog saobraćaja, uglavnom za najviše za godinu dana.
- Aktivno traženje posla je ključ. Dešava se čak i mladim ljudima da čekaju naš posao, da sami ne pokušavaju, a to danas nije rešenje - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Međutim, neki od njih su se bezuspešno prijavljivali na mnoštvo konkursa i išli „od vrata do vrata", ali im je nuđen samo posao van struke. Veza za posao, po njihovom mišljenju, i dalje je presudna, mada čak i u inspekcijama i sekretarijatu za zapošljavanje tvrde da ovakav nepotizam odavno izumire, bar u privatnom sektoru, gde se, navodno, traži samo spremnost na rad i sposobnost.
Međutim, poslodavci redovno traže dve godine radnog iskustva, navode očajni diplomci, a prvi posao ne daju. Očekuju da im odeća prati položaj, a još nisu dobili ni prvu platu. Nekim poslodavcima, kaže profesorka biologije Tatjana Marović, smeta čak i naglasak koji im „vuče na planinske krajeve". Obrazloženje o disbalansu između prosvete i tržišta rada, zbog kojeg većina ne može da dođe do posla, posebno ih ljuti.
- Sedam godina tražim posao, radim samo privremeno. Prošla sam sve te priče po nekoliko puta. Danas kada mi dođu sa ovakvim obrazloženjem ja samo pitam: da li bi ja trebalo da rešima taj problem? - kaže psiholog Tatjana K. (32).
Svi sagovornici se slažu s tim da je najgore što ne postoji nikakva služba kojoj bi mogli da se požale na nepravilnosti ili nerealne zahteve poslodavaca.
Pozvana na razgovor zbog prezimena
- S diplomom turizmologa sam na birou već dve godine. Poslednjih šest meseci dogovarala sam na svaki konkurs, u svim krajevima Srbije. Konkurisala sam 27 puta. Sigla mi je 15 puta odbijenica, a 12 puta me ni toga nisu udostojili. Sedam puta sam pozvana na razgovor, a jednom jer mi je prezime šef kadrovske u jednom novosadskom društvenom preduzeću povezao sa svojim. Čovek me otvoreno pitao iz kog su kraja moji i kako mi se zovu deda i baba - priča Novosađanka Ana S. (26).
Nezaposleni više od pet godina
Vaspitači i nastavnici 60
Ekonomisti 50
Pravnici 45
Proizvođači bilja 44
Društveno humanističke oblasti 25
